Мијајило Микан Грушановић, легенда наше кошарке, у интервјуу за Шабачки лист говорио о пропасти шабачке кошарке
Сваки спорт у средини у којој живи има своје јунаке. Публика и навијачи највише памте успехе клуба када су га они пратили. Тако се Шабац увек препознавао по фудбалерима и боксерима Мачве, светску славу су стекли рукометаши Металопластике, када се на овим просторима играо најбољи рукомет на планети. А кошарка је свој златни период имала 90-их година прошлог века када су Шапчани побеђивали најбоље и најпознатије клубове наше земље.
Али нажалост, та времена су давно прошла и питање је да ли ће се и када више вратити. Нема више Милована Степандића да тренира и води кошаркаше а играчи који су пронели славу шабачке кошарке данас су ‘“километрима” далеко од ње. Како се то десило и да ли их је неко отерао или су отишли сами комплексно је питање, али чињеница је да мушка кошарка у Шапцу не може да потоне дубље – јер је већ на самом дну.
Када је почео суноврат шабачке кошарке?
– Последња велика утакмица одиграна је у Шапцу у пролеће 1999. године када нас је победила Црвена Звезда 117:85 предвођена Ракочевићем, Болићем, Видачићем, Радмановићем, Топићем… – са сетом у гласу се Мијајило Микан Грушановић сећа славних дана. – После је дошла Прва Б лига и распад сјајне генерације. Убрзо затим су стигли неки још тежи дани за кошарку у нашем граду и ево већ 20 година никако да се врати на велику сцену, а да ли ће и када велико је питање?
Очигледно је тадашње градске власти имали слуха за кошарку.
– Клубу није било спаса јер је огранизација била лоша, екипа се растурила а млади који су требали да нас замене нису могли да издрже терет и кола су кренула низбрдо. Ипак, главни разлог су биле финансије јер смо у том погледу остали без подршке града и пад у амбис је био неминован.
Док сте Ви играли у Беопетролу, Војводини, Борцу, Вршцу… наследника није било. Да ли су Вас звали да помогнете?
– Вероватно им нисам био интересантан и није било конкретних разговора. Било ми је тешко да гледам како се све одвија у лошем смеру јер сам у клубу провео више од 20 сезона. Тек на позив тренера Степандића сам се вратио у Шабац и остварили смо пласман у другу лигу али су сви проблеми остали. Праву подршку града ни те 2012. нисмо имали а без тога нисмо ни могли да створимо моћну екипу. Било је и судијских неправди, несрећних пораза и нашли смо се пред зидом кроз који нисмо могли да прођемо. То је била вероватно и последња шанса за шабачку кошарку и сви видимо где се она сада налази.
Зар ни Милован Степандић са Вама заједно није могао да спаси шабачку кошарку у тим тренуцима?
– Па шта смо требали да радимо? Да молимо и да се понижавамо као да за себе нешто тражимо. Тада смо заједно отишли и више се нисмо вратили у шабачку кошарку. Степандић је убрзо успео да ФК Мачву из Српске лиге уведе у Прву лигу, па нека ми неко објасни зашто му нису помогли да кошарку врати на стазе успеха. Не желим више ништа да кажем, јер се то може погрешно протумачити, а паметном је и ово доста.
Кад нећете Ви, рећи ћу ја. Зар је могуће да заиста није било места за једног Грушановића у шабачкој кошарци, већ су је водили људи који му у кошаркашком смислу нису ни до колена! Док друге средине држе своје легенде као мало воде на длану Микан није могао ни на пушкомет близу свог клуба у било којој функцији.
– Зар мислите да је потребно да се неком нудим? Морало би се кренути испочетка, од нуле, а шабачка кошарка је сада, нажалост, у дебелом минусу. Без велике подршке града не вреди било шта започињати. Организација целог клуба мора да се подигне на много виши ниво, а стручни рад са свим селекцијама морали би да преузму врхунски стручњаци. И да се направи пројекат на дужи временски период, јер успеха преко ноћи нема – више је него јасан Микан Грушановић на крају разговора за наш лист.
Младен Лазић
Каријера за понос
Играо је Микан позицији центра али је имао руку бољу од већине бекова па је многим ривалима дао и преко 30 поена. Падали су у Шапцу Партизан и Црвена звезда. Тако је 8. марта 1994. побеђен Партизан 83:82 после два продужетка а четири дана касније и Звезда са 106:92. Микан је у та два меча постигао 54 поена, док је Морнар Приморку из нашег града испратио са 47 поена. Тешко је било играти против Грушановића и спречити га да одигра сјајно а директни ривали су му били велики асови попут Ребраче, Дробњака, Шилобада, Стевановића, Томашевића, Лисице… У више наврата проглашен је за МВП играча (најкориснијег играча) лиге.
Извор:шабачки лист
Фото: Д. Грујић