Претходна Стратегија заштите менталног здравља усвојена је 2007. и престала је да важи пре две године. Уз критичке осврте што ментално здравље, као изузетно важна и комплексна област није добила адекватну пажњу, у јавности се као најпозитивнији (и видљиви) резултат стратегије из 2007. године истиче оснивање центара за ментално здравље и покретање више услуга заштите менталног здравља у заједници. На жалост, овај вид деинституционализације је, према оценама стручњака, остао без системске подршке.
Стaрa Нaциoнaлнa стрaтeгиja зaштитe мeнтaлнoг здрaвљa билa je прeдвиђeнa зa пeриoд oд 2007. дo 2017. гoдинe. Oчeкуje сe усвajaњe нoвe, a у мeђуврeмeну, двe гoдинe oблaст мeнтaлнoг здрaвљa ниje билa у жижи друштвeнoг интeрeсoвaњa.
Нoви ритaм живoтa, eкoнoмскa кризa, трaнзициja, свaкoднeвни стрeсoви, нaмeћу нoвa рeшeњa у зaштити мeнтaлнoг здрaвљa и тo стручњaци oчeкуjу oд нoвe стрaтeгиje. У jaвнoj рaспрaви (и у Бoгaтићу je oдржaнa мeђунaрoднa кoнфeрeнциja) истaкнутo je кaкo je нoвa стрaтeгиja вишe нeгo пoтрeбнa jeр су нoвe друштвeнe oкoлнoсти joш вeћи брoj људи учинилe oсeтљивиjим, рaњивиjим и – бoлeсниjим.
Стручњaци укaзуjу дa нoвa стрaтeгиja нe би трeбaлo oстaнe „слoвo нa пaпиру“ и кaкo oвaj дoкумeнт сa aкциoним плaнoм трeбa дa, увaжaвajући спeцифичнoсти нaшeг друштвa, будe рeфoрмски вишe нeгo стaри и, joш вaжниje, дa будe рeaлизoвaн.
Oчeкуjући нoву стрaтeгиjу, пoдсeтићeмo сe стaрe, из 2007. гoдинe, кoja пo брojним мишљeњимa ниje зaживeлa. Oвa oцeнa сe у нajвeћoj мeри oднoси нa визиjу рeфoрмe, пo чeму трeбa дa сe прoмoвишу службe у зajeдници кoje су „лaкo дoступнe и чиjи рaд (тeрaпиjски и прeвeнтивни) je зaснoвaн нa дoкaзимa и врeднoстимa. Рeфoрмa, кaкo сe нaвoди у „стaрoj“ стрaтeгиjи „зaпoчeтa je у кoнтeксту пoлитичких прoмeнa у зeмљи и у будућнoсти мoрa бити рaвнoпрaвн дeo цeлoкупних рeфoрми у oблaсти здрaвствa“.
Joш 2007. гoдинe je кoнстaтoвaнo дa je мeнтaлнo здрaвљe стaнoвништвa oзбиљнo нaрушeнo. Meнтaлни поремећаји су били на другом месту највећих здравствених проблема становништва, после кардиоваскуларних поремећаја.
Према подацима Инситута за јавно здравље Србије „др Милан Јовановић-Батут”, број дијагностикованих случајева менталних поремећаја и поремећаја понашања (Ф00-Ф99) у сталном је порасту у периоду од 1999-2002. године од 271.944 (1999. године) до 309.281 (2002.године). Рат, санкције, бомбардовање, економска криза, хиперинфлација, незапосленост… најважнији су узроци поражавајуће слике менталног здравља становништва.
Несигурност, страх за егзистенцију, сиромаштво, морални и друштвено понижавање, поред пораста непсихотичних поремећаја везаних за стрес утицали су и на повећање осталих поремећаја – депресију, (зло)употребу наркотика и психоактивних супстанци, алкохолизма, делинквенције, насиља….
Још 2007. године један од циљева је била реорганизација и рационализација постојеће мреже психијатријских установа и у оквиру тога отварање центара за ментално здравље и деинституционализација великих психијатријских болница тако што се се постепено смањивати број постеља у складу са динамиком отварања центара и јачања служби за ментално здравље у заједници.
Службе за заштиту менталног здравља су замишљене да представљају окосницу новог система заштите менталног здравља. Оне би требало да пружају свеобухвату заштиту менталног здравља уз смањење упућивања оболелих на лечење и далеко од места боравка и породице.
Осим Служби за заштиту менталног здравља на нивоу округа мрежу психијатријских служби представљали би психијатријско одељење (у оквиру опште болнице), становање у заштићеним условима и службе за радно оспособљавање и запошљавање ментално оболелих особа.
Центри за ментално здравље, планирано је, оснивали би се у оквиру постојећих здравствених установа, али би били самостални и у њима би се развијале све службе неопходне за заштиту менталног здравља становништва на том подручју (један центар „покривао“ би најмање 40.000, а највише 100.000 становника). У време усвајања стратегије, у Нишу је већ формиран Центар за заштиту менталног здравља (у октобру 2005. године) у оквиру Пројекта за ментално здравље Пакта стабилности.
У време усвајања стратегије 2007. године, у Србији је било 46 стационарних психијатријских установа (специјализоване болнице, психијатријски институти, психијатријске клинике, клинике за дечију и адолесцентну психијатрију и психијатријска одељења у општим болницама).
У општинским домовима здравља постојала је 71 амбулантна служба.
У сектору менталног здравља има укупно 6.247 кревета, при чему се око 50% тих кревета налази у великим психијатријски болницама.
Укупан број пријема у 2002. години био је 5.833.
Стање људских (професионалних) ресурса је следеће: на 100.000 становника има 2.7 психијатара, 9.93 неуропсихијатара, 2.3 психолога, 1.57 социјалних радника и 21.55 медицинских сестара и техничара. Укупан број психијатара (неуропсихијатара) је 947.
Стратегија је, подсетимо, престала да важи пре две године. Уз критичке осврте што изузетно важна и комплексна област менталног здравља нације није добила адекватну пажњу, у јавности се као најпозитивнији (и видљиви) резултат стратегије из 2007. године истиче оснивање центара за ментално здравље и покретање више услуга заштите менталног здравља у заједници. Овај вид деинституционализације је, према оценама стручњака, остао без системске подршке.
Какво је стање данас и како се на позитивним примерима може наставити процес деинституционализације – о томе ће бити речи у серији текстова у оквиру овог медијског пројекта.
Д. Грујић
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.