Због скромних резултата у политици запошљавања на подручју општине Богатић све више људи пакује кофере и егзистенцију тражи у граду или у иностранству. Број незапослених на евиденцији НСЗ се незнатно смањује и, што је поражавајуће, сваке године је све мањи број запослених! У 2017. години у општини Богатић, према подацима Завода за статистику, било је запослено 5659, а прошле године 5581. Нема инвестиција, па ни нових радних места, па је скромна и просечна месечна зарада.
Како до посла? Ово питање, мада већ унапред знају одговор, на крају 2018. године поставило је 2781 незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање. У претходној, 2017. години посао је тражио 2841 становник општине Богатић. Евидентно је да се за годину дана број незапослених смањио тек за 64 и ово поређење јасно показује колико је на подручју општине Богатић тешко засновати радни однос.
– Није никакво чудо када се зна да су престала да раде производна, прерадна и трговинска предузећа, као и земљорадничке задруге, где је својевремено био запослен велики број радника. У приватном сектору који се након тога развијао нема довољно посла, па је, практично највише запослених у друштвеном сектору, у управи, образовању и здравству – каже саговорник „Мачва Прес“.
Када се упореде статистички подаци о броју запослених, посебно у светлу најновије статистичке методе по којој се број запослених посматра према општини рада, а не према општини пребивалишта, недвосмислено постаје јасно да се на подручју општине Богатић у последње две године смањује број запослених.
Јасно се види како је 2017. године у општини Богатић било запослено 5659, а прошле године 5581. Ово смањење се доводи у везу са миграцијом становништва, о чему смо писали, односно констатном смањењењу броја становника у општини. Од 2016. године статистика бележи све више одсељених, па тако од 2016. подручје општине Богатић није место живљења за 376, од 2017. за 384, а од прошле године за равно 400 људи.
У горњој табели уочава се разлика између броја запослених према пребивалишту и према општини рада. Док се смањује број запослених на подручју општине Богатић, повећава се број запослених према пребивалишту (општина Богатић).
– Одселио сам се од оца и мајке са којима сам живео и у Новом Саду две године радио повремено док нисам добио посао у струци. Познајем још мојих школских другова који су због посла отишли из Богатића, поједини и у иностранство – каже Д.И.
Да се вратимо анализи запослености. Од 2015. године држава примењује статистику која укључује и власнике пољопривредних газдинстава, па је тако у тој години, у односу на 2014. број запослених „скочио“ са 2843 на 5550. Без обзира на статистички метод, па је цифра запослених (психолошки) скоро дупло већа, не може се тврдити да се на подручју општине Богатић решава проблем незапослености и да се отварају нова радна места.
– У нашем предузећу има потребе за новим радницима, али због забране запошљавања у јавном сектору не можемо да запошљавамо на неодређено време. Због повећаног обима посла и нових послова који нам се поверавају од стране оснивача, локалне самоуправе, непрестано ангажујемо раднике на одређено време да би поверене послове успели да обавимо – истакли су у ЈКП „Богатић“.
У јавном сектору и даље се ангажује највећи број радника на одређено време или по уговорима о привременим и повременим пословима, али то не поправља утисак о слабом учинку локалне самоуправе у области запошљавања.
– Основни разлог томе је што нема инвестиција, а приватни сектор се не развија у тој мери да може да запосли већи број радника. У последње две године је скоро дупло већи број новооснованих предузетничких радњи у односу на број угашених и ако се такав тренд настави могуће је очекивати и веће запошљавање. На крају 2018. године је на подручју општине активно било 226 предузећа и 788 радњи, а значајније је за политику запошљавања што је прошле године почело делатност чак 165 предузетника, док је 73 престало са радом – истичу у Општем удружењу предузетника.
Слаби резултати у политици запошљавања одражавају се, осим на смањење броја становника и на животни стандард оних који се још нису одлучили да промене место пребивалишта.
Наиме, просечна зарада у 2017. години (без пореза и доприноса) већа је него 2016. за свега 184 динара. Али, зато, у 2018. години, од када се просечна зарада посматра према месту пребивалишта, она је „скочила“ за 4.256 динара. Ово повећање обухвата и део незапослених који су, увидевши да нема перспективе у општини Богатић, спаковали кофере и посао пронашли у неком од индустријских центара.
Д.Г., М.М.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.