У основне школе педагошки асистенти су уведени 2002. године, прво као ромски асистенти у оквиру пројеката невладиних организација потпомогнутих средствима међународних организација и уз подршку Министарства просвете.
Од пројектних активности педагошки асистенти су еволуирали у ромске асистенте у настави и касније као асистенте који пружају подршку деци из ромске мањине током школовања.
Законским решењима из 2009. године педагошки асистенти добијају шире подручје рада и већа задужења одговорности и више нису само упућену на ромску децу. Постају асистенти за сву децу којој је потребна подршка.
Од 2011. године држава је почела да обезбеђује и финансирање плата из буџета, чиме су педагошки асистенти институционализовани као занимање у образовном систему.
Од почетака до данас педагошки асистенти су пролазили кроз систем обука и едукација, а драгоцена су и стечена искуства у раду „на терену“.
На подручју општине Богатић раде свега два педагошка асистента, по један у Предшколској установи „Слава Ковић“ и Основној школи „Мика Митровић“ у Богатићу.
Иако су својевремено у образовни систем ушли „на мала врата“ и у почетку је било необично да у учионици седи још неко поред ученика и наставника, педагошки асистент данас има прецизно дефинисане обавезе.
Александар Кокић је педагошки асистент у Основној школи „Мика Митровић“. На почетку разговора напомиње да је задужен за ромску децу и подршку деци са сметњама у развоју.
– Педагошки асистент у основној школи прати децу од уписа у први разред до краја основног образовања. Најпре, у време уписа у први разред педагошки асистент је највећа подршка родитељима којима најпре треба објаснити да је основно образовање обавезно, а поједине и убеђивати да децу упишу. Помажем им у прибављању неопходне документације и пратим да ли су обавили лекарски преглед. Дешава се да буде деце која нису била обухваћена предшколским припремним програмом, било да су из Богатића или су се у међувремену доселила. Са њима пролазим исту процедуру и колико је потребно помажем да обаве упис. Дужност педагошког асистента је да се ангажује и обезбеди ученицима уџбенике, не само за први разред. Списак ученика који имају право, а то су корисници новчане социјалне помоћи мора да се преда у јуну за наредну школску годину – објашњава Кокић.
Педагошки асистент у ОШ „Мика Митровић“ у Богатићу је два радна дана у седмици присутан у школи, док су три радна дана планирана за обавезе које се односе на сарадњу са установама социјалне заштите, локалном самоуправом, невладиним организацијама и другима који су индиректно у вези са остваривањем права ромске националне мањине. Редовно похађање наставе је највећи проблем са којим се сусреће у раду са децом из ромских породица.
– У школи педагошки асистент помаже наставницима, а изван школе сарађује са различитим установама и родитељима. То су најбитнји сегменти. Подршка породице и сарадња са родитељима или, у неким ситуацијама, са хранитељима је веома важна. Најбитнији је разговор и непрестана комуникација који осим у школи се углавном обављају на терену, у породичном кругу. Родитељима се указује да дете мора редовно да долази у школу и похађа наставу јер ће у супротном сносити законске последице. У сарадњи са установама социјалне заштите превазилази се проблем уколико постоји и проналазе решења која би поправила односе и стање у породици. Био је случај да мајка која живи сама са четворо деце једностано не може да се избори са проблемом изостајања своје деце из школе. Једно дете је редовно похађало школу, а осталих троје су повремено долазили јер су сами одлучивали када ће да иду у школу. Родитељи често проналазе изговоре попут „немају књиге“, „немамо пара да им дамо за ужину“ и сличне. Педагошки асистент мора да буде упознат са материјалном ситуацијом и породичним односима и да у интересу детета реагује код надлежних установа и локалне самоуправе – додаје Кокић.
Знатно лакше је решавати проблеме када су родитељи или хранитељи образовани. Они уочавају шта је за дете најбоље и пружају подршку педагошком асистенту. Наводи пример слабовидог дечака који је смештен у хранитељску породицу. Дечак ће наставу похађати по ИОП1 и он има шансу да постигне напредак у свом образовању.
Сарадња са наставницима је обострана и са циљем да се детету помогне када је у школи и у погледу његовог понашања, али и остварењу циља да дете постигне што бољи успех. Педагошки асистент упућује наставника у појединачне случајеве, посебно уколико дете има другачије потребе од осталих ученика у одељењу или потешкоће у образовању.
– Уколико су у питању деца са ограниченим способностима, моја обавеза је да са дететом будем на часу и помогнем му да савлада градиво које нам учитељ постави. Онда заједно са наставником пратим шта је дете у могућности да постигне. Има више нивоа у раду са таквом децом, у зависности од инвалидитета односно сметњи у њиховом развоју, па се у складу са тим за такву децу израђују издвојени образовни програми (ИОП) – наставља Кокић.
Могуће је у раду са сваким дететом постићи очекивани успех, ако се уложи доста труда и оствари сарадња са свим организацијама и институцијама који могу да помогну, а посебно тима за инклузију у којем су педагог, психолог, дефектолог и други стручњаци.
Кокић наводи пример детета из породице у којој су оба родитељи алкохоличари и које се непримерено понашало на часовима ометајући наставу, долазило је у сукоб са наставницима, било је насилно. Са члановима тима за инклузију, додаје, скоро свакодневно са дететом су обављани разговори и после годину и по дана дете се сасвим уклопило у одељење са осталом децом.
Д,Г,