ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (39)
У Србији се, према проценама, трећина жена одриче наследства у корист мушких потомака, а у Мачви готово половина! Формално равноправне пред законом жене на селу остају без имовине због јаких патријархалних односа, али и да не би биле изложене „срамоти“ што узимају имовину од брата.
Традиционални обичаји и схватања да је мушкарац глава куће и једини који наслеђује имовину, у прошлости су били много јачи од закона. Пре рата женска деца су била потпуно искључена из наслеђивања зарад очувања патријархата који је сматран стубом породице. Професор Ратко Божовић, у „Блицу“, сматра да та „гимнастика“ из прошлости говори о нашој запуштености. „То је атак на родну равноправност, на људско право“, сматра професор Божовић.
Традиција још увек доминира и полако измиче пред економским факторима. Због тога су жене на селу, иако већинска радна снага у пољопривреди, сиромашне у односу на допринос који дају кућној заједници. Оне су у малом броју власнице породичних кућа, пољопривредног газдинства, покретне имовине. Без сопствене имовине оне су економски зависне од мушких чланова домаћинства. У драстично неповољном положају су жене у ванбрачној заједници које након смрти супружника не могу да наследе његову имовину.
Иако су пред законом, у расправљању заоставштине, жене и мушкарци једнаки, обичај да се ћерка одриче свог дела наследства у корист брата задржала се до данас у великом проценту. Адвокат Драгомир Јоцковић оцењује да у приближно половини расправљених заоставштина сестре остају без свог дела имовине из разлога да се не би изневерили традиција и обичаји.
– Раније је било правило да сестра своју имовину остави брату и такви случајеви су били чешћи него данас. Из ове перспективе то се може објаснити чињеницом да је у том периоду више мушких потомака остајало на селу, па се сматрало да је логично да они наследе комплетну имовину и продуже лозу. С обзиром да се стање на селу мења и што сада и синови све мање остају на имању, у таквим ситуацијама нема разлога да мушки наследник добије целокупну имовину, већ се она равномерно дели између брата и сестре – каже Јоцковић.
Због традиције жене на селу остају без имовине и у нову заједницу ступају економски зависне од супружника. Економска криза и промењена свест полако мењају статистику у области наслеђивања, у корист жена, али је још увек висок проценат оних које само из разлога да не буду осуђене од породице и околине свој „део“ уступају брату. У Србији се, према проценама, трећина жена одриче наследства у корист мушких потомака, а у Мачви готово половина!
М.М. – З.Р.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.