ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (30)
Младе девојке које се удају на селу у типичне руралне и патријархалне породице немају много избора у односима са свекрвом и свекром. Одувек се сматрало уобичајеним да снаха свекрву ословљава са „мама“, а свекра са „тата“. Тако је исказивала поштовање према родитељима свог супруга, а истовремено потврђивала лепо васпитање.
Некадаје тако било. Данас се не подразумева да снаха свекра и свекрву у ословљавању назива родитељима. Младе снахе прво процењују колико им је поштовање узвраћено и у складу са тим се и понашају.
-Један је родитељ, отац и мајка, захваљујући којима сам дошла на овај свет. Ове речи имају своју тежину и није мала ствар некога називати родитељем. Ако не осећам потребу да их тако ословљавам, ако ми није узвраћено поштовање које имам према њима, никада не бих свекрву могла да назовем мајком.
Студенткиња која планира да ускоро уплови у брачну луку није много оптерећена будућим односима у новој породици.
-Поштовање је једно, а ословаљавање друго. Ја бих родитеље супруга поштовала као своје због тога што су они родитељи мог партнера чак и када бих осетила да имају нешто против мене и да ме не поштују као члана породице. То је њихова ствар. Не удајем се за њих, већ за њиховог сина. Имам своје родитеље и нико не може да ми буде друга мајка или други отац.
Мајка у педесетим годинама оженила је оба сина и са обе снахе је, каже, раније постигла договор.
-Рекла сам им да бих волела да ме ословљавају са мајка, а мог мужа са тата. Ако вам је тешко да нас увек тако зовете,онда то чините бар у приликама када су други људи у нашој кући или ако неко позове телефоном и тражи једно од нас двоје. Тако и функционишу наши односи годинама- прича она.
Једна млада мајка прича како никада није могла свекрву назвати мајком без обзира што су у добрим односима и узајамно се поштују.
– Када смо се узели разговарала сам са мужем о томе. У шали ми је рекао како његова мајка неће имати ништа против било како да је ословљавам. Најлакше ми је било да је зовем тетка и она је то прихватила. Када се родило дете било је много лакше. Од тада је моја свекрва бака и мом детету, а тако је и ја ословљавам и осећам да јој то баш прија – каже она.
Свесне савременог начина живота и опхођења, данашње свекрве углавном и не захтевају од снахе да је зове мајком. „Кршење“ овог традиционалног обичаја више смета старијим члановима заједничког домаћинства, којима је непојмљиво другачије ословљавање.
– Удала сам се млада, у деветнаестој години. Своју мајку сам звала кево, а пошто је и свекрва млађа жена са којом имам однос као да смо другарице, не смета ни њој.Чак ни родитељима мог свекра то ни једном није засметало, али се једном приликом, када је чуо како разговарам са свекрвом деда (свекров отац) прекрстио и прокоментарисао Боже, каква је данас ова омладина – препричава једна снаха.
Традиционални обичаји ословљавања, уочава се, више нису правило. Потискују их савремени односи у породици па и у комуникацији. Кева и ћале, када једном то постану,тешко могу касније да буду мама и тата.
Д.Г.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.