Сасвим случајно, далеке 1982. године у Дубљу је, уместо пијаће, из земље покуљала топла вода. Након овог открића уследила су хидрогеолошка истраживања, која и данас трају, али је још пре више од три деценије на подручју Мачве утврђено огромно богатство геотермалне енергије. Велике развојне шансе која пружа овај обновљиви извор енергије нису искоришћене. Из бројних истраживачких бушотина топла вода отиче у неповрат, а у ваздух испаравају милиони топлотне енергије процењене вредности 80 милиона евра!
Први покушај експлоатације топле воде са бушотине у Дубљу окончао се брже него што је вода потекла и топлота испарила. Започета термална бања „Мачванско врело” никада није завршена. Данас, три деценије касније руине у Дубљу сведок су времена за које су многи склони да тврде како је „боље и лепше”. Али у шибље и коров обрасли обриси некада перспективног пројекта су споменик неспособности, политичких размирица, бачених пара и пропале шансе.
ИСПУСТИЛИ „ВРАПЦА ИЗ РУКУ”
Драгољуб Спасојевић је био директор бање у оснивању. Са одбором чији је председник био Живко Машић руководио је радовима прве фазе изградње будућег бањског комплекса. Када су први објекти завршени, у кабинету председника Општине речено му је да треба да се повуче јер као просветни радник није дорастао да даље руководи изградњом. Када је после две године било јасно да бања никада неће бити завршена и да се у топлој дубљанској води неће брчкати и лечити туристи, а у Дубље долазити гости, Спасојевић је етикетиран као неуспешан руководилац и лопов.
Политичке размирице, супротстављени економски интереси, жеља за влашћу – звучи ли вам то познато?
Пропаст прве велике инвестиције у експлоатацију геотермалне енергије, сматра Спасојевић, онемогућила је развој туризма у овом крају, а индиректно и привредни развој. Где би Мачва данас била да је изградња бање завршена и она почела да ради? У Србији ничу аквапаркови, комплекси базена, а усред Мачве, тако нешто је могло да се изгради пре тридесет година и свих после тога, до данас, целом крају припомогне на путу из круга неразвијених општина. Зашто и како су ондашње владајуће структуре, политичке и економске, испустиле „врапца из руке”?
Спасојевић причу почиње од тренутка када је топла вода откривена. Усхићени су били мештани, али и стручњаци, сећа се он.
– Професор Перић са Рударско-геолошког факултета говорио нам је да треба да будемо срећи што смо открили топлу воду, више него да смо избушили нафту. Ово је зелена технологија, будућност, говорио је Перић. Он и други стручњаци са факултета били су нека врста надзорног органа, осим што су се бавили истраживањем. Тек када је утврђено да су резерве топле воде довољне, почело се размишљати о њеној експлоатацији. Бушотина где је почела изградња бање је трећа у Дубљу, која је потврдила непроцењиве резерве – каже Спасојевић.
С обзиром да је Мачва пољопривредни крај, прво је разматрана идеја о експлоатацији топле воде у пољопривреди.
– Размишљали смо о пластеницима, па смо отишли у Инситути за ратарство у Смедеревску Паланку и тамо добили информације о томе. Директор задруге у то време није хтео ни да чује о томе. Тако се родила идеја да се гради бања. Отишли смо у бању Бизовац коју је градила Криваја из Завидовића и проценили да тако нешто може да одговара и нама. Објекти би били монтажног типа. Остварен контакт са Кривајом из Завидовића која је требало да изврши пројектовање. Нас осам је отишло, а да се разговори повољно заврше за нашу општине имали смо подршку из Извршног већа Босне и Херцеговине, остварену приватним каналима познанством Тозе Јуришића. Та наша веза из Извршног већа је сугерисала директору Криваје Руду Бартоловићу да се посета заврши позитивно. На конкурсу за извођача радова посао је добила шабачка Изградња.Пошто нисмо имали довољно пара за комплетну изградњу одједном, одлучно је да се гради фазно. Прва фаза бање обухватала је изградњу три покривена базена, три отворена базена са санитарним чвором. То је урађено у првој фази док сам ја руководио тим радовима. Истовремено је урађена бушотина топле воде чија је температура 52 степена.
БАЧЕНЕ МИЛИЈАРДЕ
Средства за изградњу прве фазе бање дали су Месна заједница Дубље 1,3 милијарди, „Мачванин” 1,4 милијарди, ПИО фонд Ваљево 1 милијарду и „Млинска индустрија „600 ондашњих милиона динара, а од Привредне банке Сарајево је узет кредит од 6 милијарди.
Радови у првој фази су, наводи Спасојевић трајали две и по – три године. Изграђени су отворени и затворени базени, свлачионице са тушевима, угоститељски објекат. Потом је требало је да се копа канализација, доведе струја и граде смештајни капацитети. Међутим, све се другачије одиграло – Спасојевић је засметао локалним моћницима, смењен је са места директора и после тога у несуђену бању није уграђена ниједна цигла.
– Не знам због чега није настављена градња. Председнику општине Алекси Бркићу је испостављен захтев да ја предам дужност директора коју сам, узгред речено обављао волонтерски, уз свој редован посао у општини. На састанку код Бркићa били су и Миливоје Росић, Веса Давидовић, Боја Гладовић и још један човек, не сећам се ко је. Разговарало се привредним питањима, а на крају, под разно, Веса је предложио да ја предам дужност управника сматрајући да тај посао превазилази моје знање из те области и да на чело бање треба да дође економиста.
– Бркић ми каже да останем посла састанка када ме питао: Јеси ли чуо шта Веса предлаже, шта ти мислиш о томе? – Ако ти сматраш да треба, ја ћу предати дужност, одговорио сам. Предложио сам да директор буде Зоран Мартиновић. Он је покушавао да преко Љубљанске банке оствари кредит и имао је познанство са једним младим човеком за кога сам му, чим смо сишли из дирекције банке рекао: Зоране ти од овог човеа не можеш очекивати да ти заврши кредит. Не знам чија је била идеја, односно нечија је процена била тај објекат који је требало да гради Криваја за смештај и боравак гостију био једноставан објекат. Бошко Николић је успео да убеди Бркића да то не одговара и да треба да се пројектује хотел. И они су кренули да пројектују хотел и то је одузело годину дана, није то могло за месец. Изгубили су време, економска ситуација је постајала лшија, почиње време када Југославија тоне и након две године изгубили су и могућност да искористе шансу – каже Спасојевић.
Две године је прошло, од хотела ни темеља. Амбиције о термалној бањи дефинитивно су испариле са водом. Када су схватили да саграђени објекти нису ничији, лопови су навалили и почели да черупају шта су стигли.
– Било је доста отпора изградњи бање. Као, не може да се гради бања у равници, поред свињаца. А у Дворовима може. Добар део руководећег општинског кадра имао је негативно мишљење и аверзију према топлој води. Кад се спомене, добијали су алергију. У то доба ни шабачко руководство није било на нашој стани јер су настојали свим силама да топлу воду нађу на подручју Шапца. Једини се залагао Бата Божанић у то време потпредседник Општине. Остали нису били одушевљени да се бања гради. Чињеница је да је добар број руководилаца у Шапцу прво прошао кроз Богатић, али никада нису били расположени да помогну Богатићу. Мислим на Свету Симића, Драгољуба Ћосића који је био председник Општине па касније министар правде, па Бојанић који је наш зет – закључује Спасојевић.
ИНТРИГЕ И ПОДМЕТАЊА
Снове о бањи је однео заборав, а одмах је почела потрага за кривцем за пропаст пројекта. Спасојевић је, по његовом мишљењу, одабран за сатанизацију највише из разлога да се не би кандидовао за функцију председника општине, коју су многи меркали. Хајка је, сведочи дуго година касније имале невиђене размере. Лансиране су приче да је ухапшен на граници са пуним гепеком девиза, да му је одузет пасош, некима се „учинило” да је на телевизији видео како га полиција хапси на аеродрому у Сплиту, чак су и дневне новине објавиле текстове о „проневери” приликом изградње бање.
– У циљу оправдавања обуставе радова и пропасти бање лансирана је прича да сам ја покрао паре и да су радови због тога обустављени. Када ми је истекао мандат као секретара регионалног синдиката вратио сам се из Шапца уз велики отпор на место шефа одсека за друштвене делатности. После неког времена имао сам разговор са Драгорадом Остојићем о интригама везаним за мoје име. На моје изненађење рекао ми је да је све организовано у циљу дискредитације јер су се одређени људи плашили да ћу се кандидовати за председника општине. Рекао сам му да ми та мисао није била ни у пети леве ноге, а камоли у глави, после породичне трагедије коју сам доживео. На то ми је он одговорио да ми нису веровали. Значи, лансирањем прича о мом наводно криминалном чину остварена су два циља – да се оправда неуспех у реализацији пројекта изградње бање, а ја сам ољаган иако никада од званичних државних органа нисам био позван да о томе причам, а камоли да сам био под истрагом или хапшен – каже Спасојевић.
На збору грађана у Дубљу, у кампањи за избор Здравка Јеротића за народног посланика Спасојевић је поднео детаљан извештај о трошковима бање. Када су саслушали људи су га, каже, питали зашто се повукао кад је све „чисто”. Објаснио им је да то тражено од њега.
– Рекао сам да, што се мене тиче и мог рада можете да ангажујете кога год хоћете – нашу полицију, ЦИУ, кога хоћете, проверите све око бање и радове које сам водио у Дубљу као председник МЗ , радове које сам оставио иза себе фискулттуну салу у Богатићу школа у Дубљу, вртић у Богатићу, средња школа у Богатићу. Кад будете доказали да сам узео један бели динар на вама је само да одлучите где да се обесим и ја ћу се обесити. Не треба суђење – додаје.
ИНВЕСТИЦИЈЕ У АГРАР
Док је данас незамисливо да градови и варошице немају базене или аква паркове, Дубље односно Мачва је све то могла да има пре три деценије. О неслућеним могућностима у области пољопривреде и туризма бесмислено је причати кад нису искоришћене. Општина Богатић је тада, а и сада у кругу неразвијених општина. Уместо напред, увек уназад, без капиталних привредних инвестиција, без подршке из Београда.
– Дража Марковић је, приликом посете Богатићу рекао како су Мачвани одувек гласали у ћораву кутију. То би могла да буде позадина која је Мачву увек вукла назад. На седници републичког парламента Милка Минић, чији је супруг годинама био мачвански посланик дискутовала је против комасације јер ће то довести до тога да се сељаци богате. Све ме то подсећа на клетву жене Кулин-капетана – наводи Спасојевић алудирајући на запостављање Мачве (и Богатића) у врху републичке власти.
Већ споменута комасација је, према Спасојевићевим речима, револуционарна мера у коју је општина уложила велика средства, а део је обезбедила република. Уместо малих поседа, сељаци су добили велике њиве, са путевима и каналском мрежом. Општина је, у том периоду, била држава – била је инвеститор и финансијер, а република је помагала својим средствима када у општинском буџету није било довољно или је финансирала део трошкова. Време самоуправних интересних заједница (СИЗОВА) је, сматра он, најсрећније. Све паре су остајале у општини и са њима се располагало. Тако су, у време када је председник општине био Слободан Ђаковић, села добила асфалтне путеве, изграђене су школе у Бадовинцима, Клењу, Дубљу, здравствене амбуланте, Дом здравља…
– Није ми јасно зашто се свуда у Србији нешто дешава, а у Богатићу стоји. Сигуран сам да би се професор Перић преврнуо у гробу, када би чуо за пројекат топлификације који се сада реализује. Снага и резерве топле воде су, то су студије потврдиле, огромне и могао би да се загрева цео Богатић. А овде се ради о прикључењу на топловод неколико објеката. Исплативија и уноснија би била инвестиција у пластеничку производњу – закључује Спасојевић.
Д. Грујић
ПОТЕНЦИЈАЛ 300 МИЛИЈАРДИ ЛИТАРА НАФТЕ
Подручје општине Богатић је у европским оквирима представљено као најбогатије обновљивом геотермалном енергијом. Кoличинa aкумулирaнe eнeргиje тeрмaлних вoдa у пoдзeмнoм бaсeну Maчвe, према истраживањима, срaзмeрнa је 300 милиjaрди литaрa нaфтe, или три билиoнa килoвaтa струje!
У Мачви би, нa oснoву рeзултaтa истрaживaњa, мoглo дa сe прoизвeдe чaк 6.000 тoнa пaрaдajзa гoдишњe, a нa прoстoру oд хиљaду хeктaрa мoглo би дa будe aнгaжoвaнo више десетина хиљада пољоприврених произвођача.