Премијерним извођењем комада „Хајде да не жмуримо“, најмлађи глумци АП „Јанко Веселиновић“, окупљени у Омладинској сцени, послали су вечерас снажне поруке насилницима и жртвама вршњачког насиља, родитељима и најодговорним у институцијама система.
Младен Ђурђевић, Младен Јуришић, Вељко Ловчевић, Стефан Берић, Лазар Зорбић, Лазар Пузић, Младен Дукић и Милица Којић, актери представе „Хајде да не жмуримо“ и редитељка Ивана Терзић испраћени су са сцене дугим аплаузом и овацијом.
Тема о којој се, на срећу не ћути, али су појаве, на жалост, све присутније уздрмала је публику у препуној сали Дома културе у Богатићу. Немо је препознавала драматичне слике вршњачког насиља које је редитељка Ивана Терзић веома вешто укомпоновала, саосећала са жртвама, и што је најважније добила гласне и јасне поруке и чула очајнички апел за спас и жртава и насилника (сви су нечија деца), као и породице и друштва у целини.
– Насиља је увек било и биће. Сада му се много више придаје значај јер су ове генерације више љуте и агресивније због различитих поремећаја у породици и друштву у целини. Треба да дође до освешћења, да родитељи погледају своју децу у очи и прихвате их као жива бића. Има још драстичних примера. У представи на пример није било деце која су у домовима. Свима је подједнако тешко – рекао је Младен Јуришић, један од осморо актера вечерашње представе, додајући да су промене неопходне, првествено да би се успоставио другачији систем вредности. Штавише, по њему, он сада и не постоји.
Откривајући како је у раном детињству и сам био жртва насиља, млади глумац Младен Ђурђевић, више него одговорно за своје године, упозорио је да је повећаном вршњачком насиљу првенствно допринео друштвени систем који је растурио породицу, школу и бројне позитивне вредности.
– Трудио сам се да прво ја разумем текст који није нимало наиван. Прихватио сам улогу када сам га прочитао и схватио поруке које шаље, верујући да ће га млада публика разумети правилно. Јако сам емотивно доживео текст, вероватно и због пуне сале на премијери. Представа указује на веома битну и важну појаву која не сме да се запоставља и на коју мора да се обрати пажња. Реч је о деци, генерацији мојој, млађој и старијој. Верујем да ће представа имати утицаја – рекао је Ђурђевић.
Шеста представа Омладинске сцене АП „Јанко Веселиновић“ је можда и најозбиљнији пројекат управо због димензије друштвене ангажованости. Не може, међутим, проћи незапажено да су поједини млади глумци видно узнапредовали у грађењу своје глумачке каријере.
Представа ће, ван сваке сумње, имати свој живот на сцени још дуго. Не само због актуелног текста, због којег ће они осетљивији ноћас теже заспати пресабирајући у својој глави узроке и последице и тражећи решења како спаси децу. Понајвише због тога што су млади глумци предвођени Иваном Терзић зналачки освојили „даске које живот значе“ и што им публика верује. Због тога има наде да ће поруке представе стићи до оних којима су упућене, да ће их натерати да се замисле, а зашто да не, и покрену да се нешто промени.
Д. Грујић