[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
У шумама широм Мачве више не расту, као некада, брестови високи преко 30 метара. Штавише, власници шума приметили су да млади брестови једва „преживе“ четири-пет година. За то време умиру усправно, сушећи се од врха према корену и она се сруше, као примерци на нашим фотографијама.
У Мачви је брест одвајкада познато и цењено дрво, препознатљиво по правом високом стаблу (расте и до четрдесет метара) и раскошној крошњи. Од осамдесетих година у Србији је констатовано сушење брестова, па је, према наводима стручњака објављеним у стручним публикацијама и новинама, Србија на путу да остане без домаћег пољског бреста.
Узрок страдања бреста је гљивично обољење које је први пут регистровано после Првог светског рата и од тада је познато као „холандска болест“.
Ово обољење се, тврде стручњаци, шири преко брестових поткорњака, па су млада стабла унапред осуђена „на смрт“. Зато је одрасло стабло бреста данас у Мачви права реткост.
Д.Г.