[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Социјална радница В.В. је у првостепеном поступку добила спор против Центра за социјални рад „Богатић“.
Пресудом изреченом у судској јединици шабачког Основног суда у Богатићу, потврђено је да В.В. има право на стални радни однос зато што јој у законском року, после повратка са породиљског одсуства раднице коју је мењала, није уручено решење о престанку радног односа на одређено време.
В.В. је у Центру за социјални рад радила као социјални радник од 10. децембра 2014. до 19. октобра 2016. године, на одређено време, као замена раднице која је била на породиљском одсуству. Када се она 20. октобра вратила на посао, В.В. је и даље долазила на посао. Практично је радила на црно јер Центар није склопио никакав нови уговор о раду са њом нити било какав други уговор којим би се правно регулисао њен радни статус. Решење о престанку радног односа на одређено време уручено јој је тек 2. новембра, односно четрнаестог дана након што је истекао уговор о раду на одређено време и повратка раднице са боловања.
Управо је то био основ за тужбу коју је В.В. поднела против своје установе, захтевајући да суд констатује да је радни однос на одређено законски прерастао у радни однос на неодређено време.
Наиме, по Закону о раду, када запослени на одређено време остане да ради код послодавца пет радних дана након истека времена за које је закључен уговор на одређено време сматра се да је радни однос заснован на неодређено време.
Центар за социјални рад се жалио Вишем суду на пресуду. У међувремену је у Центру попуњено једно слободно радно место пошто суд није забранио запошљавање до окончања спора.
В.В. је добила спор, али и ако би Виши суд потврдио првостепену пресуду не значи да ће добити посао „за стално“.
Д.Грујић