Чланска карта политичке странке, опште је познато, предуслов је за остварење бројних привилегија, на жалост и за решење егзистенцијалног проблема – запослења. Најважније је да странка „уђе“ у власт.
Тако су, по договореном кључу странке у владајућој коалицији на пословима пописа нелегално изграђених објеката ангажовале своје „војнике“. Било је то почетком јануара, а пошто се тада знало да ће се на пролеће одржати избори, рачунало се и на подразумевано активно учешће ангажованих пописивача у предизборној кампањи. Они, њихове породице, рођаци и пријатељи бројани су пред априлске изборе у сигурне гласове.
Али, када су избори завршени странке су их „откачиле“, те су, уместо уговора који би им гарантовао исплату месечне зараде добили да потпишу волонтерске уговоре. Бесплатно су радили месец ипо дана, а онда престали. Код појединих су и дан-данас остали записници, пантљике за премеравање и идентификационе картице.
Из разумљивог разлога (да би радили поново када се укаже нова прилика за привремено ангажовање) инсистирали су на анонимности.
– Сви смо знали како смо дошли до тог посла и мислим да већина нас није разочарана и да се не осећа превареним. Није у реду што су нас преварили и што смо уместо зарађених дневница добили да потпишемо волонтерски уговор. Мени је добродошло да радим, макар привремено и трудио сам се да посао обавим како треба. А што су нам обећали да ће све платити, па на крају нису, шта могу да урадим? Не може ништа да се исправи и не вреди дизати галаму – каже један од пописивача који је радио „на реч“ месец ипо дана.
Покушали смо да разговарамо и са пописивачима који припадају странкама које нису у новој владајућој коалицији. Иако су у испољавању незадовољства гласнији (зато што је мало вероватно да ће ускоро добити нови посао пошто им странке нису у власти), ни они нису желели да им се објаве имена.
У јеку предизборне кампање, на пример, промена партијских књижица у складу са процењеним исходом гласања била је веома изражена. Партије регрутују младе, поједине награде за лојалност, а погодни су и за манипулацију.
Жалосно је, али странке господаре животима младих људи. Уосталом, поједина социолошка истраживања су доказала како већина младих људи не постају чланови странака због идеолошких убеђења, већ превасходно да би добили запослење. На тај начин се најснажнији, најздравији и за промене најспособнији део друштва уводи у клише колотечине.
Д. Грујић