Пет километара од Богатића, варошице која је седише истоимене општине, у загрљају крошње преко стотину година старе липе, у Етно-парку „Совљак“ од заборава је сачувана прошлост старе Мачве. У аутентичном комплексу површине два хектара очувано је комплетно мачванско двориште са окућницом с краја 19. века које је препознатљиво из дела Јанка Веселиновића. Овај у Србији јединствен етно музеј под отвореним небом последњих 50 година је обавезна дестинација путника намерника, а проглашен је за нематеријално културно благо и као такав на списку је споменика културе под под заштитом државе.
Очувана изворна архитектура Мачве
У дворишту које је, као некада, ограђено тарабом и у које се улази кроз дрвену капију, очувано је десетак објеката старе архитектуре. У централном делу доминира кућа „осећанска“, са четири одељења, два улаза и сунчаним сатом. Унутрашњост куће је уређена за живот патријархалне сеоска породице крајем 19. и почетком 20. века. Мирише на прошла времена сваки кутак и све је као некада: огњиште, стари кревети са сламом прекривени ћилимима, са постељином украшеном везом, стара пећ, синија, разбој на којем се ткало, дубак, колевка, фењер, дрвени прибор за јело и мноштво предмета који су се свакодневно користили у кући. На живот и обичаје предака подсећају примерци одеће која се пре више од једног века у различитим приликама користила на селу.
Ту је и вајат, у ком су некада живели младенци, амбар који је служио да се сачувају овас, раж и пшеница, пољска фуруна у којој се једном недељно пекао хлеб, а у јесен сушиле шљиве и чардак на који се пење мердевинама. У горњем дрвеном делу се складиштио кукуруз, а доњи део је зидан и служио је као остава. Фијакер, чезе, таљиге и санке данас су музејски експонати, а некада су били једина превозна средства. У шупама се чувају и пољопривредне алатке које су се некада користе, као и стара вршалица пшенице која још увек одолева зубу времена.
Инспирација уметницима и чуварима традиције
У Етно-парку је стална поставка уметничких дела истакнутих мачванских сликара, од родоначелника Мачванске сликарске школе Милића од Мачве, Вите Јуришића, Драгића Сокића и Слободана Берића, преко академских сликара Драгана Мартиновића и Драгана Ђуричића до плејаде младих мачванских академских и самоуких сликара.
Овде на Међународној ликовној колонији инспирацију проналазе сликари из Србије, региона и последњих неколико година из иностранства.
Друге недеље у августу пространо двориште и стара кућа оживе и у пуном сјају, лепоти и раскоши дочекају веселе сватове, учеснике стилизоване старе мачванске свадбе која се организује у оквиру манифестације „Хајдучко вече“. У свако доба године овај музеј прошлости тишином и лепотом прија души путника намерника. У пролеће када озелени трава, у лето док се целим селом шири опојни мирис старих липа, у јесен док под ногама шушти разнобојно лишће и зими када утоне у беле снове.
Д. Грујић
Фотографије: Д. Г./ТОО Богатић