На почетку рата окупатори су у Мачви починили до тада невиђена зверства над цивилним становништвом. У строју Дринске дивизије Мачвани су се у првим редовима борили на Кајмакчалану. Око 5500 војника и официра из овог краја погинуло у Балканским и Првом светском рату. Њихова имена сачували у књигама Драган Јосиповић и Петар Берић.
Као симбол захвалности, поштовања и успомене на храбре Мачване који су борећи се у Великом рату, од Дрине преко Цера, Колубаре и Кајмакчалана скинули јарам ропства и нашу слободу платили својим животима у свим селима у општини Богатић подигнути су споменици. На најновији, подигнут у центру варошице на стогодишњицу завршетка Првог светског рата који мотиком на на чијем крају је пушчана цев симболизује храброг српског сељака и ратника венце свежег цвећа положили су поносни потомци.
– Први светски рат после објаве 29. јула 1914. практично је започео са територије Мачве која се 12. августа прва нашла на удару аустроугарских снага. У зору, пребацивањем аустријске војске преко Дрине, код Самуровића аде, почела је прва офанзива названа „казнена експедиција“. У првим данима окупације, за време и после Церске битке у Мачви, Поцерини и Јадру почињена су нечувена зверства над цивилним становништвом – подсећа Драган Јосиповић, председник Удружења потомака ратника 1912-1918. године.
О дивљачким, бруталним и до тада незабележеним злочинима сведочио је др Арчибалд Рајс, професор Лозанског универзитета и први обавестио светску јавност о злоделима Аустријанаца у Мачви. Убијали су, вешали, набадали на бајонете, живе спаљивали жене, старце и децу. Све што је било српско осуђено је на смрт.
Димензије страдања Мачве у Великом рату илуструју подаци из пописа окупаторске управе из јула 1916. У 14 насеља која су тада припадала Мачванском срезу, а данас општини Богатић, живело је 10.000 становника мање него пре рата. Само број мушкараца је мањи за 47 посто. По извештају среских окупационих власти из јесени 1916. године, у логорима и тамницама било је око две хиљаде Мачвана.
Али, у ратном вихору, од првих дана окупације до 4. новембра 1918. који је освануо у слободи, Мачвани су увек били уз свој народ. Оставили су мотике и узели пушке у руке и као припадници Дринске дивизије у првим редовима се јуначки борили, а највише их је изгинуло на Кајмакчалану.
– У Балканским ратовима и у Првом светском погинуло је је око 5.500 војника и официра из Мачве. После вишегодишњег истраживања њихова имена са подацима о јединицама у којима су ратовали први пут су објављена у књигама и тако сачувана од заборава – наставља Јосиповић, који је и аутор три књиге о Првом светском рату на подручју Мачве.
Из овог краја је 25 бораца одликовано Карађорђевом звездом са мачевима, а овим орденом за изузетну храброст одликовани су и Шести пешадијски пук и Дринска дивизија. Генерал Пантелија Јуришић из Црне Баре за заслуге у командовању овај орден добио је два пута.
Д.Грујић