Почетком ове године усвојена је Стратегија деинституционализације и развоја услуга у заједници за период 2022-2026. године. Деинституционализација је процес систематичног преласка са система резиденцијалне бриге и збрињавања у институцијама на систем бриге о особи у породичном окружењу, уз коришћење услуга и служби подршке у заједници. Ово је дефиниција, али шта то значи у пракси?
Значи пре свега да се особе са проблемима менталног здравља не држе више затворене у институцијама, да се над њима не врши сегрегација, изолација, стигматизација и све остало што звучи страшно, а заправо је још страшније. Особе са инвалидитетом, било физичким или металним/интелектуалним, имају иста права као и сви остали. То је основни постулат од којег Стратегија креће и на којем се граде услуге у заједници.
Пример да није немогуће и да итекако има смисла представља CaritasШабац који је основао и лиценцирао први дневни боравак за одрасле особе са менталним сметњама у Србији – Дневни боравак „Света Софија“ у Шапцу, а потом и Дневни боравак „Свети Јован“ у Богатићу те услугу становање уз подршку у Богатићу, а ускоро и у Шапцу. Уз давно лиценцирану услугу помоћ у кући, Caritas Шабац има четири, а ускоро пет лиценцираних услуга у заједници које су помогле да многи бивши пацијенти психијатријских установа сада живе са својим породицама или чак самостално, да многи корисници лишени пословне способности исту поврате, да се запосле, економски оснаже и среде свој живот, да многи стари остану у својим домовима до краја живота.
Овакве врсте услуга не померају пацијента/корисника са једног места на друго и ту га остављају, нпр. у дневном боравку. Оне „вуку“ особу у заједницу, „гурају“ у запослење или неку другу активност, повезују је са другим људима, а све у циљу потпуне интеграције у заједницу којој припадају.
На који начин дневни боравак то ради?
Кад то питате запослене, рећи ће вам да су отворени за заједницу и према заједници, са максималним укључивањем корисника у доношење свих битних одлука које га се тичу. Када то питате кориснике, рећи ће вам да воле све запослене, као пријатеље и као своје најближе, да имају други дом где се осећају срећнима и да им је једна од омиљених активности – излет.
Иако већина корисника живи на територији самог Града, велики број њих никада није прошетао до Старог града, Великог парка, зоолошког врта Пољопривредне школе. Велки број њих никада није посетио музеј, библиотеку, позориште. Одлазак у други град је био само сан. Захваљујући визији запослених у Caritas-у Шапца која их води, тај сан је досањан. Свако је добио шансу да искорачи у своју заједницу, прошета новим улицама, сретне нове људе и обиђе нова места. У дневном боравку се врло води рачуна о томе да свако подједнако буде укључен у сајмове, базаре, различите културне манифестације, на којима су радо виђени гости, сада већ и ван територије Града. Све су чешћи позиви суседних локалних самоуправа на које се радо одазивају, са намером да сруше баријере у друштву, да разбију митове о томе да су особе са менталним сметњама агресивне и друштвено неподобне, показујући све оно што њихове вредне руке направе, као и сву топлину и љубав коју свако од њих носи у себи.
Млађина прича пре искуства у боравку је само једна од многих које нико не жели да се сећа. Ова прича данас је пак прави пример деинституционализације и омогућавања особи да живи у свом дому уз адекватну подршку у заједници. Он је данас срећан и задовољан човек који има свој круг пријатеља, који обожава да коси, који је научио да се потпише, да сам оде до куће. Човек који живи у својој кући, са својом породицом, у свом граду, који свако јутро устаје на време и има своје обавезе које радо обавља. Увек је спреман да помогне, насмејан и као сунцем обасјан. А могао је заувек остати затворен тамо, тамо где нема сунца…
Иако битне, о економским предностима деинституционализације нека пишу други. Предности у здравственом систему су такође веома значајне, нарочито посматрано кроз смањење броја дана проведених на болничком лечењу и продужавање периода проведеног у стабилној ремисији. Ми овде наглашавамо њене праве, исконске вредности.
Омогућавање људима да посете изложбу у Културном центру. Омогућавање људима да обиђу поставку Народног музеја. Омогућавање људима да оду на сладолед и лимунаду. Да се упознају са знаменитостима свог града, па и неког другог. Да представе својих руку дело широј заједници. Да покажу да су само људи, који вреде и који до сада нису имали могућности да оду на излет. На излет ‘до града’. На излет у нову, ведрију и сигурнију будућност, коју већ живе захваљујући људима који у себи носе жар промене и вере у друштво по мери свих.
Пројекат суфинансиран из буџета Града Шапца: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.