Певање на глас и бас све чешће замењује вишегласно певање, а све чешће, као у прошлости, на исту мелодију пишу се нови стихови. Тако изворна група „Дрина“ из Бадовинаца изводи песму посвећену Хиландару која је настала у тренуцима најјаче инспирације када су чланови групе боравили на Светој Гори и тамо извели програм певајући песме из Мачве како су певали њихови преци између два светска рата.
Oд бројних група певача, које су до осамдесетих година у сваком селу постојале у оквиру културно-уметничких друштава, група певача „Дрина“ из Бадовинаца је опстала, пре четири године снимила 20 песама за архив Радио Београда и неколико пута годишње наступа на манифестацијама у општини Богатић.
Репертоар ове групе чине песме које су записане у етномузиколошкој збирци „Мачва“, као и више песама које су писали чланови групе, али које су у духу традиционалне музике и певају се на бас и на глас.
– Изворне песме које се памте дуже време, 40-50 година, певамо аутентично како их знамо од када смо их први пут чули. За те песме постоје и нотни записи које је направио Љубинко Миљковић. Нове песме за које смо ми написали текстове су варијације, али музички стручњаци сматрају да ће и оне постати народне када прође време – каже Рајко Арнаутовић.
Стихови песма за које се сматра да су настале пре Првог светског рата и између овог и Другог светског рата су различито упамћени од села до села, али је мелодија остала иста. Стога су чланови певачки групе „Дрина“ узели слободу да пишу нове стихове на познате мелодије. За поједине је тешко одредити када су написани јер су и даље присутни мотиви из прошлих времена.
– Важно је што све песме изводимо на стари начин, на глас и на бас и у томе је наш допринос очувању овог традиционалног начина певања. Ми све песме интерпретирамо на исти начин какао се певало некада. У новије време појављује се вишегласно певање, нарочито женско, када песму изводе две или три девојке. Такво певање није исто као на глас и бас – каже Арнаутовић.
Од давно записаних песма група певача „Дрина“ изводи песме Ево шора ево каменика, за коју тврде да је и потекла из Бадовинаца, затим Дрино водо, Ој ораје ораје, Лоло моја из Бадовинаца, Род родиле жуте крушке, Сет се драга тих прошлих времена, Осу се небо звездама, Овце чува чобаница Рада, Кад сам с драгом био код оваца…
У најновијим песмама описују се Србија, Цер планина, мачванска равница, а у једној и Хиландар, истакнуто место српске духовне и културне баштине.
– Песма је настала 2018. године када је наша петочлана група боравила на Светој Гори и тамо у винарији извела програм што је, како нам је речено, било први пут да се тако нешто организује. Надахнути лепотом и националним поносом у овом светом месту смо певали наше песме које су дирнуле у срце све који су нас слушали. Многи су плакали. Једна песма је настала у тренутку, повео сам је и није било потребе да је записујем јер је настала у дубини срца и најискренијих емоција – прича Рајко о незаборавном наступу на Хиландару.
Стихови песме гласе:
Свиће јутро пролама се Гора, то Мачвани певају крај мора.
На Видовдан сви се окупише Хиландар славни посетише.
Отворише се Хиландарска врата то Мачвани пронађоше брата
Дочека их као браћу праву Хиландарску да нам прича славу
Добро дошли браћо моја мила, запевајте живела Србија.
Н.К., Д.Г., М.М.