Piše: Dragan Isailović, dipl. ing. tehnologije i stručnjak za vode
Područje Mačve je po pitanju količina podzemne vode kojom raspolaže najbogatiji region u Jugoistočnoj Evropi.
Potreba regiona u varijanti centralizovanog vodovodskog snabdevanja procenjena je na 2000 lit/s, što je polovina eksploatacionog kapaciteta Mačve.
U ovom trenutku možemo govoriti o još uvek visokom kvalitetu podzemne vode na najvećem delu prostora Mačve, odnosno o nivou kvaliteta vode za direktno konzumiranje. Ova činjenica predstavlja područje Mačve vrlo atraktivnim sa aspekta flaširanja vode, što je vrlo značajno ako se uzme u obzir da su rezerve prirodno čiste vode na svetskom nivou sve manje.
Procenjuje se da će 21. vek bitii period u kojem će se voditi ratovi upravo za rezerve pitke vode, a u Mačvi postoji potencijal kojim se može vodom za piće obezbediti potreba do 100 miliona ljudi.
Sa maloprodajnom cenom flaširane vode od 20 evro centi godišnji bruto prihod od prodaje vode kretao bi se na nivo od 12-13 milijardi evra godišnje.
Međutim, voda kao idealni rastvarač predstavlja medij koji se veoma lako može zagaditi do nivoa potpune neupotrebljivosti i za tehničke svrhe.
Isključivo zahvaljujući ljudskom nemaru, neznanju i bahatosti ovo blago koje se krije u nedrima Mačve postaje sve ugroženije.
Kao glavni zagađivači ističu se:
- Napuštene šljunkare:
U nekom prethodnom vremenu neko „mnogo pametan“ davao je dozvole za eksploataciju šljunka u plodnoj mačvanskoj ravnici i pored činjenice da se Mačva nalazi u zagrljaju Save i Drine (reka zahvaljujući kojima je nastala), obe bogate građevinskim materijalom (pesak i šljunak). Po prestanku eksploatacije formirala su se jezera koja lokalno stanovništvo tretira kao smetlište i ubacuje sve vrste otpada, od uginule stoke, havarisanih automobila do sredstava za zaštitu bilja kojima je istekao rok upotrebe Uočeno je čak da nesavesni poljoprivrednici nakon tretiranja zemljišta hemijskim preparatima ispiraju atomizere na šljunkarama.
Zaštita šljunkara od prethodno navedenih zagađenja se može izvršiti ustupanjem sa ili bez nadoknade zainteresovanim licima koji bi ih doveli u stanje korišćenja kao kupališta, za ribnjake isl.
- Septičke jame.
Ono što se u selima zove septičkim jamama zapravo su obične rupe iskopane u zemlji sa dnom u šljunkovitom sloju da bi „bolje vukla“. Pod septičkom jamom se inače podrazumeva dvokomorna, betonska, vodonepropusna zapremina, kakve se u Mačvi retko mogu sresti kod građana.
Srećom bog je vodio računa pa na dubini od oko 7 m postavio tanak sloj gline koji dosta dobro štiti od uticaja neuslovnih jama. sledeći vodonosni sloj u kojem je najveći broj pobijenih pumpi u Mačvi (od 7 – 12 m). Zahvaljujući ovom glinenom tampon sloju voda koju Mačvani dominantno koriste za piće je bakteriološki ispravna.
Postoje lokalna zagađenja kao posledica progorevanja metalnih cevi pobijenih u zemlju usled starosti, gde kroz nastali otvor direktno u cev prodire površinska fekalno zagađena voda.
Na žalost često, zbog neznanja, škrtosti ili ko zna čega već, ljudi sami sebi bakteriološki zagađuju vodu pretvarajući stare bunare u septičke jame ili traže rešenje za septičku jamu koja izliva, tako što pobijaju perforiranu cev kroz njeno dno na veću dubinu, a time unose fekalno zagađenje u vodonosni sloj iz kojeg se snabdevaju vodom za piće.
Generalno, problem seoskih komunalnih otpadnih voda može se rešiti mini postrojenjima za preradu otpadne vode.
- Konvencionalna poljoprivreda
Ako su prethodna dva zagađivača vode u Mačvi uglavnom lokalnog karaktera, onda je konvencionalna poljoprivredna proizvodnja najveća opšta opasnost po kvalitet mačvanske vode.
Poljoprivredna proizvodnja uz primenu svih agrotehničkih mera svakako povećava prinose, ali na drugoj strani uzima danak, kroz konstantan porast sadržaja nitrata u podzemnoj vodi i to „malo-po malo“ od 50-ih godina prošlog veka kada se u poljoprivredi počelo koristiti azotno veštačko đubrivo. Pojava visokog sadržaja nitrata u vodi ustanovljena 2014. godine u Crnoj Bari, Glogovcu, Sovljaku …. nije dakle posledica poplava već procesa koji traje 60-ak godina i eskalira u poslednjih nekoliko, sa tendencijom daljeg porasta.
Dublji vodonosni slojevi (ispod 15 m) još uvek imaju sadržaj nitrata ispod po zdravlje opasne, granice od 50 mg/l, dok je vodonosni sloj u kojem je najveći broj pumpi u Mačvi (7-12m) uglavnom zagađen nitratima na liniji Petlovača – Zminjak – Dublje – Mačvanski Belotić – Uzveće pa prema Bogatiću i Drini, dok linija Duvanište – Štitar – Tabanović – M. Pričinović pa prema Šapcu još uvek na navedenoj dubini nema problem sa visokim sadržajem nitrata.
Upravo zbog tendencije porasta nitrata u podzemnoj vodi, a na osnovu dugogodišnjeg praćenja kvaliteta vode i postojećeg trenda da se zaključiti da će u periodu od 20-ak narednih godina sadržaj nitrata i u dubljim slojevima preći kritičnu granicu od 50 mg/l, odnosno Mačva neće imati vodu za piće.
Kako eliminisati nitrate:
- Brzo rešenje:
– napuštanje postojećih individualnih vodnih objekata i bušenje novih na veću dubinu (do 30 m), sa rizikom da se u nekim delovima Mačve ni na toj dubini ne nađe kvalitetna voda. Cena bušenja je od 50 – 70 eura/m.
Zbog pojave pojedinaca i firmi koje su nabavile opremu za bušenje, a jako malo znaju o ovom poslu savet onima koji se odluče da finansiraju novu bušotinu – angažujte samo proverene izvođače po cenu da platite malo više. Postoje primeri u Crnoj Bari gde bušotine na većoj dubini nisu profesionalno urađene pa je sadržaj nitrata niži od kritičnog, ali su prodrle fekalne bakterije sa površine i vodu zagadile bakteriološki.
– ugradnja opreme za eliminisanje nitrata u domaćinstvima
bakteriološka ispravnost najvećeg broja vodnih objekata u Mačvi daje mogućnost korišćenja vode za sve svrhe osim za kuvanje i piće. Potrebne količine pitke vode mogu se obezbediti ugradnjom uređaja za reversnu osmozu u prostor ispod kuhinjske sudopere, gde se na jednom točećem mestu ima higijenski ispravna voda za piće i kuvanje u količini od 200-300 lit/dan. Cena ovakvog uređaja kreće se (sa ugradnjom) na nivou od 400 – 700 eura u zavisnosti od distributera
- Dugoročno rešenje
– priključenje stanovništva Mačve na centralno vodosnabdevanje iz vodovoda Bogatić i Šabac ili formiranje lokalnih vodovoda na nivou zadovoljenja potreba jednog ili više sela.
- Trajno rešenje
– eliminisanje upotrebe veštačkih đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji
KAKO?
Područje Mačve, zahvaljujući velikim rezervama geotermalne vode predstavlja idealan prostor za proizvodnju organske (zdrave) hrane u zatvorenom prostoru (staklenici i plastenici). Sa maksimalno procenjenim geotermalnim kapacitetom od oko 750 kW i primenom nekih drugih dostupnih vidova energije (energija truljenja bio-mase i oslobođenog bio gasa) moguće je u Mačvi organizovati ovu proizvodnju, sa zimskim grejanjem, na zatvorenoj površini do 1500 ha. Kao što je poznato kod proizvodnje organske hrane zabranjeno je korišćenje veštačkih đubriva i preparata za zaštitu bilja.
Stavljanjem preostalih 50 000 ha obradive mačvanske zemlje u funkciju proizvodnje zdravog mesa (sa 2 uslovna grla/ha – 50 000 t mesa godišnje) obezbedilo bi se dovoljno stajnjaka za đubrenje uz dodatno obezbeđivanje azotne komponente preko vođenja računa o plodoredu (kukuruz sejati na površinama gde je prethodno bila zasejana soja, lucerka i druge biljke tzv leguminoze)
Ovakav način proizvodnje ne samo da bi eliminisao preteće nitrate u podzemnoj vodi već bi obezbedio i izuzetno unosan biznis, a Mačvu trajno pretvorio u visoko ekološku zonu.
Naravno za realizaciju ovog programa neophodno je učešće države, a lokalna zajednica (opština Bogatić i grad Šabac) bi, u zajedničkom nastupu, morala biti pokretač aktivnosti u smislu izrade detaljne investicione studije i animiranja državnog vrha da od Mačve napravi temelj privrednog razvoja Srbije.