Вокална мушка певачка група из Клења окупљала је најмузикалније певаче и најупорније чуваре музичке традиције Мачве из фамилија Лацковић и Ерцеговчевић
Експанзија вокалних група у Мачви уследила је седамдесетих година укључивањем Јездимира Алимпића Језде у културни живот у Богатићу и оснивањем „Мачванских јарана“ и „Станарица“. Певачи су почели да се окупљају и у селима, па није било места у којем није постојала најмање једна, а у неким селима и две вокалне групе (мушка и женска певачка група). Оне су наступале на приредбама у сеоским домовима културе, на такмичењима „Сусрети села“, концертима Међурепубличке заједнице културе „Сава“ у Србији, Босни и Херцеговини, у радијским и телевизијским емисијама.
Мушка певачка група из Клења је основана седамдесетих година, а као њен оснивач упамћен је Слободан Ерцеговчевић. Осим њега певали су Драгорад Ђукић, Миливоје Ћиле Лацковић и и Драган Ерцеговчевић.
Фамилије Ерцеговчевић и Лацковић су, по свему судећи, најмузикалније у селу, па су се временом првој петорци придруживали и најчешће наступали и други певачи. Певали су „на бас“, па су у групи „басирали“: из фамилије Лацковић Дагета, Јован и Љубиша, као и Драгорад Ерцеговчевић и Бранко Кокоровић.
Осим што су „имали слуха“ и волели да певају, чланови мушке певачке групе из Клења су волели и путовања која им је дружење са песмом омогућавало. Репертоар су пажљиво бирали, а у то време није било тешко доћи до старе песме јер је баш тада трајало истраживање музичке баштине Мачве. Доста песама су и сами записали и изводили истраживачима које је предводио Љубинко Миљковић. Сваки члан групе имао је своју народну ношњу, а као додатни и незаобилазан реквизит – шубару.
Репертоар у почетку није мењан и група је била препознатљива по песмама које су једино они изводили, као што су Марамица од бела фулара и Оре лола са четири вола. Како су касније у групу долазили нови чланови, због њихових гласова али и разноврсности репертоара певали су и песме које су интерпретирале друге групе, као што су Отвор прозор цурице малена, Дрино водо, Осу се небо звездама, Зелен ора на орање пао….
Иза вокалне мушке групе из Клења су, осим бројних наступа и признања којима су награђени за интерпретацију. Врхунац њихове музичке каријере је освојено прво место на општинском такмичењу певачких група 1998. године. Било је и признања „са стране“, али ривалитет са групама из свог краја је одувек био највећи, па ову ласкаву титулу чланови групе сматрају највећим признањем јер је истовремено и награда за континуитет у очувању музичке традиције.
Чланови групе који су примили награду посветили су је свим певачима који су током две деценије давали свој допринос да се старе песме из Мачве не забораве. Убрзо након тога група је престала да постоји јер млађи чланови нису истрајали попут својих претходника.
Једини живи члан групе Драган Ерцеговчевић данас има 78 година и живи у родном селу.
Д.Г.
Насловна фотографија: (с лева на десно Ћиле Лацковић, Драгорад Ђукић, Слободан Ерцеговчевић, Драган Ерцеговчевић), приватна архива Драгана Ерцеговчевића