У тишини свог атељеа, уз штафелај, платна и боје медицинска сестра Светлана Врачарић Ивантић пронашла је уточиште од тешке свакодневице. Сликарству се вратила дуго година након што је у основној школи радознало откривала тајне уметности, после личне драме и сазнања да болује од тешке болести и велике породичне трагедије.
– Сликање је обојило моје детињство најлепшим бојама, а у основној школи посебно од петог разреда под утицајем наставника Ивана Вешића још више ме заинтригирало. Као остварена личност, мајка и бака вратила сам се својој љубави која ми помаже у откривању мира. У том свету стварања проналазим равнотежу са тешким послом који свакодневно радим и који некада подразумева спасавање живота. Наравно, срећна сам и поносна што моје слике изазивају позитивне реакције – каже Светлана.
Светланина приврженост сликању и уметнички дар били су тајна за многе који су је површно упознали као медицинску сестру у Дому здравља. Све до 2018. године када је у родном месту Бадовинци први пут изложила своје радове. Од тада до данас излагала је на неколико колективних изложби, као и на две самосталне. Четврта самостална изложба под називом „Музеј моје душе“ отворена је ове седмице у Богатићу, а као и све раније привукла је велику пажњу.
Инспирацију проналази у неизбледелим сећањима на детињство, на платну оживљава успомене на стару Мачву, шљивке, житна поља са црвеним булкама, лугове у којима певају славуји… Поред мотива пејзажа и мртве природе, циклус од 15 слика тематски је посветила женама које се боре са најтежим болестима.
– На послу се често сусрећем са пацијенткињама које болују од карцинома. У ординацији њима пружам помоћ као здравствени радник, а с обзиром да сам пребродила болест и да ми је Бог дао нови живот сматрала сам да свим женама могу да пружим подршку својим сликама и на тај начин поручим да воде рачуна о свом здрављу – казала је сликарка и здравствена радница.
Д.Грујић