У шабачком крају прошле године посао је добило 17 особа са инвалидитетом. Иако има све више позитивних примера који афирмишу концепт социјалног предузетништва, као и одговорног пословања које доприноси оснаживању друштвене интеграције и инклузије особа са инвалидитетом, преко 180 незапослених са инвалидитетом још чекају своју шансу.
Иначе, са решењем о утврђеном првом или другом степену инвалидитета, које издаје НСЗ, ове особе могу да се запосле у предузећима за професионалну рехабилитацију или на „отвореном тржишту рада“.
– Постоји разлика у условима између ова два начина запошљавања. Законом је прописано да у случају када је утврђен први степен инвалидитета није неопходно прилагођавање радног места и радних задатака. У два предузећа у Шапцу и Богатићу које је основао „Каритас“ спроводимо те мере без обзира што није прописано, нарочито када су у питању особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама. Наше искуство показује да то помаже њиховом оснаживању, стицању радних вештина, самопоуздању и уклапању у радни колектив – објаснила је дефектолог Снежана Лозановић.
Резултат ове праксе у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Авлија одрживог развоја“ у Богатићу и „Социјална синергија“ у Шапцу, које је основао „Каритас“, јесу примери када особе са инвалидитетом после извесног времена буду оспособљене да саме пронађу посао на тржишту рада и наставе да раде без подршке.
Саша Миловановић је то успео за седам година. Он је превазишао болест због које је најпре био корисник дневног боравка за особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама где се социјализовао и кроз радно-окупациону терапију стекао потребне вештине, а онда и запослио се у предузећу „Авлија одрживог развоја“.
– Радио сам четири године на пословима у пољопривреди. Помогли су ми да се осамосталим и пронађем нови посао у Београду – рекао је Саша и додао како после професионалне рехабилитације живи „нови живот“.
Д.Грујић