На конференцији за медије у општини Богатић Драгослав Јосиповић, председник Скупштине општине, изнео је примедбе владајуће већине на нацрт просторног плана општине Богатић. У току је јавни увид у овај плански документ, а Јосиповић се данас обратио и поводом прозивки у јавности у вези са рударењем бора и литијума у Мачви и општини Богатић.
У наставку је текст у којем су изнете примедбе који су потписали одборници Скупштине општине и чланови Општинског већа из владајуће коалиције у Скупштини општине Богатић и видео прилог са конференције за новинаре.
Општина Богатић
Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове, грађевинско земљиште и инфраструктуру
Комисија за планове Општине Богатић
Предмет: ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БОГАТИЋ
У оквиру процедуре јавног увида нацрта Просторног плана општине Богатић, улажемо примедбу на дефинисање било какве могућности истраживања или експлоатације бора и литијума на територији општине Богатић.
Схватамо да је обрађивач плана био у обавези да испоштује услове Министрарства рударства и енергетике РС (бр.000484618/2023 од 20.03.2024.године), који су на њихов захтев наведени у текстуалном и графичком делу плана.
Узимајући у обзир:
- услове других ималаца јавних овлашћења (водопривредне услове и услове Завода за заштиту природе),
- плански основ за израду плана (превасходно Регионални план за подручје Колубарског и Мачванског округа (“Сл. Гласник РС”, бр. 11/15),
- Водопривредну основу РС (Уредба о утврђивању Водопривредне основе РС, „Сл. гласник РС“, 11/22),
- планове развоја Општине Богатић,
- анализе потенцијала и ограничења подручја које је и сам обрађивач навео, од којих су најзначајније заштита алувиона Дринских подземних вода као потенцијала за водоснабдевање Мачве и Срема најквалитетнијом пијаћом водом, заштита пољопривредног земљишта највише бонитетне класе, као и жеље и тежње становника општине да се примарно баве пољопривредом,
сматрамо да не постоје никакви предуслови за увођење било каквих функција искоришћавања минералних сировина на нашем подручју, посебно поменутих бора и литијума.
Након стручне процене свих аспеката просторног плана, обрађивач плана је то и сам закључио, оградио се од услова и није дефинисао правила грађења за намераване активности.
Коришћење шљунка и песка је до сада нанело већ несагледиве последице на нашој територији и уназадило наше тежње и планове за потенцијални развој туризма.
Општина Богатић свој развој примарно жели да базира на:
- развоју пољопривреде и прерађивачких активности на преради пољопривредних производа,
- развоју туризма уз коришћење потенцијала реке Дрине, Специјалног резервата природе „Засавица“, бањског, излетничког и етно туризма,
- развоју и коришћењу потенцијала геотермалне енергије којима ће се унапредити предходно постављена два циља.
Захтевамо од обрађивача плана да из текста плана избаци и могућност накнадне израде просторног плана подручја посебне намене за истраживање минерала бора и литијума, са графике и из правила грађења. Израда таквог планског документа није дефинисана као обавеза документима вишег реда те је не треба ни формално уносити.
У тексту, ако мора треба да само остане констатација да је надлежно министарство доставило услове који су у супротности са осталим условима и планираним стањем.
Тражимо и да се у Извештају о стратешкој процени, поглавље 1.4.2. Разлози за изостављање одређених питања из поступка процене, убаци следећи текст:
„У предметном плану ППО Богатић, нису разматрани услови Министрарства рударства и енергетике РС (бр.000484618/2023 од 20.03.2024.године), Сектор за геологију и рударство, Апликација за истраживање литијума и бора, предузећа Edelweis Mineral Exploration doo Beograd, на локацији Петловача, решењем бр.310-02-01027/2021-02.
Општина Богатић је, као и цела Мачва, богата подземним водама изузетног квалитета. На подручју oпштине постоји више типова изданских вода, са великим резервама, у различитим геолошким срединама. Храњење издани у Мачви врши се инфилтрацијом вода реке Дрине и падавинама.
Одминералних сировинана подручју обухвата просторног плана заступљене су подземне воде, подземне термалне воде, као и неметаличне сировине, оверене резерве и експлоатациона поља шљунка и песка.
Резултати досадашњих, основних геолошких истраживања су показали да су термалне воде доброг квалитета и да их има у довољним количинама. Термалне воде у неогеним седиментима, чија температура се креће од 18-29оС, су откривене на више десетина бушотина, ткз. «артерских» бунара, на неколико локалитета у Богатићу, Белотићу и Клењу.
На бази резултата прелиминарне оцене геотермалних ресурса на подручју Мачве, постоје реални предуслови за интензивну експлоатацију и коришћење термалних вода: у пољопривреди, за загревање стакленика и интензивну производњу поврћа, воћа, цвећа, др. биља; загревање објеката у сточарству; за сушење биљних производа; у топловодним рибњацима за производњу конзумне рибе и рибље млађи; за спортско – рекреативне, туристичке и др. сврхе. Истраживања геотермалних ресурса нису завршена, као ни оцена резерви геотермалне енергије, али експлоатација и коришћење може да започне на локацијама индивидуалних потрошача, за потребе интензивне производње хране, цвећа, сушење биљних производа др. сврхе.
Имајући у виду да се ради о пољопривредном земљишту највише класе, и да је основна делатност доминантног становништва пољопривреда, као и то да је за подручје предметног просторног плана карактеистично наводњавање и заливање пољопривредних производа, воћа и поврћа, то је квалитет воде која се корсти за заливање веома битан.
На подручју општине Богатић, планира се праћење површинских и подземних вода ради потпунијег увида у квалитет вода и утврђивања потреба за предузимање мера у зависности од степена угрожености и врсте загађења. Зато је неопходно редовно праћење појединих параметара из састава воде, која се користи за пиће и заливанје полјопривредних производа. Квалитет ових вода је дефинисан Правилником о хигијенској исправности воде за пиће, („Службени лист СРЈ”, бр. 42 од 28. августа 1998, 44 од 25. јуна 1999, 28 од 17. априла 2019.), и важећим Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања, „Службени гласник РС” број 23 од 18. марта 1994.
Приликом коришћења вода не смеју се угрозити прописани водни режими (квалитативне и количинске компоненте), довести у опасност здравље људи, угрозити животињски и биљни свет, природне и културне вредности и добра (естетске вредности вода и околине, археолошки, историјски, биолошки и геолошки ресурси, итд.), као и рационалне потребе низводних корисника и заинтересованих за воде. „