Из питоме Мачве, где се родила, у Бор где се удала и сада живи, Зорица Стојиљковић је понела рецепте из завичајне кухиње. Уз укусе и мирисе родног краја Зорица и после три деценије негује здраву и корисну навику да у флаше и тегле упакује велики број плодова које сама бере у природи. Некада по равној Мачви, а данас по шумама и брдима источне Србије бере шипурак, зову, дрењине, дивље јагоде и купине и све друго од чега умећем и са обавезним додатком љубави, пошто је намењено породици, направи укусне сокове, сирупе, слатка, џемове…
Међу јесењим даровима природе шипурак је неприкосновен, а џем припремљен од црвених бобица дивље руже је деликатес који никога не оставља равнодушним. За Зорицу и више од тога – успомена на детињство и младост.
– Џем без којег је некада било незамисливо дочекати зиму припремале су углавном старије жене у селу по рецепту наслеђеном од мајки, бака или свекрва. Само искусне домаћице су за то имале довољно знања и стрпљења. Таква је била бака из комшилука, Загорка, од које сам научила како се прави овај џем, развлаче пите (у Мачви их називају гужваре) и многе тајне домаће кухиње – каже Зорица.
Шипурак је брала на Црном врху, бирајући чиста места. После три сата, са понеком огреботином од трња на рукама, кући се вратила са пуном корпом јарко црвених здравих плодова. Након што их је опрала и очистила измерили су 6 килограма од којих је на крају добила 13 тегли слатког џема.
Рецепт је поделила са читаоцима нашег портала.
Очишћени шипурак се стави у шерпу и налије са 12 литара воде и кува док шипурци сасвим не попуцају и пусте семенке. Потом се шерпа скине са ватре, додаје се 1 литар хладне воде и смеса остави да се прохлади. Затим се пасира кроз ђевђир, с тим што се семенке и љуска која остану не бацају јер од њих може да се добије још најмање 1 литар сирупа. Сируп се потом цеди кроз сито, најбоље рукама и искључиво у рукавицама јер иглице шипурка много жаре. У сито се сипа по 1 литар сирупа и после сваког цеђења сито мора да се опрати са обе стране да би се одстраниле ситне иглице. Цеђење се понавља још два пута и онда је сируп спреман за кување.
Кува се дуго, око шест сати, а пошто је шипурак сладак и „силази“ на дно шерпе, да џем не би загорео мора непрестано да се меша. На половини, отприлике после три сата додаје се 5 килограма шећера и настави са кувањем. Врућ џем се на крају сипа у топле претходно стерилисане тегле.
– Многе жене одмах кажу да би радије купиле теглу у продавници јер има скоро цео дан посла. Јесте тако, али за мене је рутински и није ми тешко. Кажем им да јесте лакше купити, али да не знаш шта је у тегли. Моје унуке, због којих се највише трудим да скоро све што припремам буде природно, одушевљене су џемом, као и сви који су га пробали – рекла је Зорица.
Д. Грујић
Фотографије: Приватна архива