Због неплаћања казни за учињене прекршаје житељи Шапца, Богатића, Владимираца и Коцељеве су прошле године у затвору провели 15, а од почетка ове године пуних 7 година!
Замена новчаних казни боравком у затвору има тенденцију раста због оштрије казнене политике и повећања висине новчаних казни које све више људи не може да плати.
– Странка не може да бира да ли ће да плати казну или да иде у затвор. Решење о замени новчане казне затворском се доноси уколико је окривљени не плати у остављеном законском року. Новчана казна може да се замени максимално до 60.000 динара, односно до 60 дана затвора пошто је један затворски дан 1000 динара – објаснила је судиница Ана Пантелић Неговановић, портпаролка Прекршајног суда у Шапцу.
У затвор на два месеца се због неплаћања најчешће упућују окривљени који морају да плате највише казне – од 100 до 200.000 динара. Када одлеже у затвору два месеца њима се рачуна да су исплатили 60.000 динара, а остало се наплаћује принудним путем.
– У извесном броју случејва се може сматрати да окривљени није платио казну зато што је својевољно изабрао да иде у затвор. Међутим, с озбиром да има доста случајева у којима се изричу високе казне појединци који не могу да их плате јер немају новца после истека рока за уплату се упућују у Казнено-поправни завод. Догађало се да окривљени буде упућен у затвор, а родбина други или трећи дан сакупи новац и плати казну и он се одмах пушта кући – каже судиница Пантелић Неговановић.
У судској пракси је било случајева да су се појединци одмах по изрицању мањих казни од 5, 10 или 20.000 динара изјашњавали да ће „радије у затвор него да плате“ и тражили од судије да их одмах пошаље иза решетака. Да ли терају инат јер се љуте што су осуђени, тек суд не може да им испуни „жељу“ већ се поштују процедура и рокови за плаћање казне, па тек онда упућују у затвор уколико се у међувремену нису предомислили.
Новчана казна се, такође, замењује затворском и у случају да је окривљеном одобрено да казну плати у 6 једнаких рата и он пропусти рок за уплату.
– Нису све пресуде осуђујуће, људи погрешно мисле како суд само кажњава. Изричу се и ослобађајуће пресуде. Сврха кажњавања је да делује превентивно и на оног који је учинио прекршај и на све друге који чују о томе да помисле ‘не исплати ми се да дајем толике паре’ јер су казне по свим законима високе – додала је судиница.
Д. Грујић