У својој двадесетој години Иван Ђонлић је из топлог породичног дома кренуо у непознато и после дванаест се из „Српске Атине“ вратио у родни Богатић. На преуређеном дедином имању отворио је ресторан „Коноба 59“ где је остварио сан о угоститељству као послу којим жели да се бави, а са супругом Софијом и осмомесечним сином Тадејом свио породично гнездо у старој кући своје баке.
– У Новом Саду сам радио у угоститељству, послу који сам заволео од своје шеснаесте године. Прво сам се запослио у једном кафићу и убрзо ми се посрећило да добијем ангажман у ресторану Шећер и со где сам доста научио, стекао искуство, упознао велики број људи и добио шансу да напредујем – прича Иван.
Са великом жељом да непрестано учи, открива и усваја тајне угоститељства од конобара је „догурао“ до менаџера два престижна ресторана, а у међувремену завршио је и курс за сомелијера.
– Одувек сам знао да ћу се бавити угоститељством и сада ми се испунио сан да имам нешто своје, где највише волим улогу радника јер имам доста идеја које полако реализујем. Потпуно сам посвећен овом послу, свестан сам свих тешкоћа и изазова и да не може преко ноћи да се успе, али верујем да ће квалитет бити препознат – наставља Иван.
О повратку у завичај Иван кратко каже како је „слушао своје срце“, а од када је наследник Тадеј постао „центар света“ око повратка у Богатић где ће да расте у мирнијој средини сложила се и супруга Софија. Рођена Новосађанка признаје да јој је паковање кофера и пресељење у Мачву било велики изазов о којем су заједно одлучили.
– Он се вратио на своје имање, воли посао који је започео, а за мене је ово баш велика промена јер ми је све остало у Новом Саду. Тамо сам и радила. Највише ми недостаје друштво, али Богатић и Нови Сад су близу, па дођу повремено код нас моја сестра и њена деца или ми одемо у Нови Сад. Ја се још прилагођавам на нову средину, мало је лакше и што сам окупирана бебом, али се добро сналазимо на овом новом почетку јер се добро разумемо и подржавамо – каже супруга Софија.
Од мајке Биљане и оца Славише нема срећнијих због повратка Ивана са породицом у Богатић. Оба сина су бирали своје животе путеве и у томе су им као родитељи пружали подршку, али није било лако јер су свих година кући у којој су рођени повремено долазили „као гости“.
– Престала сам да бројим дане када ће бар један син доћи кући. Млађи Никола је такође веома рано отишао из куће, сада игра кошарку у Пироту, где живи са својом породицом. Због Ивана смо пресрећни, па иако су он и Софија одлучили да не живе са нама већ у кући моје мајке. Близу су,неколико стотина метра далеко и срце ми је сада на месту – каже не скривајући радост мајка Биљана.
Мајка и отац, као и супруга Софија, када мали Тадеј „дозволи“, помажу Ивану на новом, смелом почетку у бизнису који је изабрао за свој животни позив. Ресторан је веома брзо постао популарно место због домаће кухиње, пријатног и тихог амбијента на периферији варошице, као и породичне атмосфере којом одише сваки кутак.
Д.Грујић
Пројекат суфинансиран из буџета Општине Богатић – ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.