Све последице алкохолизма су тешке, али многи стручњаци сматрају да су породичне последице најтеже, јер осим што ремете личност и односе међу супружницима остављају дубок траг у развоју деце, преносећи на тај начин неку врсту „психичке инфекције“ и на наредну генерацију. Једна од најзначајнијих последица је свакако што се из алкохоличарских породица јавља чак 80 посто свих алкохоличара. Ћерке из таквих бракова често се удају за алкохоличаре, а 50 посто деце којима је била потребна психијатријска помоћ имало је бар једног родитеља алкохоличара.
Дете које расте у алкохоличарској породици тешко може да буде интелектуално, емоционално и социјално усклађено. Породична атмосфера осцилира од лоше до релативно подношљиве, зависно од тога да ли је родитељ пијан, мамуран или трезан. Зато су деца у напетом ишчекивању, често разапета између наде (обећања да неће пити) и разочарења (када родитељ не испуни обећање). Јасно је да су деца занемарена од родитеља који пију, али се исто дешава и са родитељем који не пије, који је толико преокупиран проблемима и обавезама да често нема довољно снаге, стрпљења и времена за адекватну бригу о деци. Постоји и друга крајност, у презаштићивању деце. У овим породицама изостаје осећај сигурности. Деца копирајући образац понашања родитеља и сама могу постати конфликтна. Њихова реаговања у међусобним неспоразумима и сукобима са вршњацима могу бити деструктивна. Исто тако могу показивати знаке аутодеструкције (депресије).
Деца жртве насиља у породици
Сведоци смо све шире појаве насиља над децом. Под појмом злостављања детета сматра се не само физичко, него и психичко злостављање, сексуалне злоупотребе и све оно што осујећује оптималан психилошки и физички развој детета. Узроци злостављања деце тражени су у родитељима и њиховим психопатолошким особинама. У атмосфери несређених породица, између супружника постоји нека патолошка веза. Деца навикну на кажњавање, али у њих се ограђује осећај кривице и угрожености. Уз батине расту у несигурне личности, а у неким случајевима долази и до идентификације са агресором. Данас се узроци злостављања деце налазе и у тешкој економској ситуацији, у карактеру социјалне средине која утиче и на кризу породице.
Насиље у породици је погубно за дете зато јер снижава осећај сопствене вредности и понижава, изазива осећај беспомоћности. Таква беспомоћност (да ништа не може да се промени набоље) временом прелази у научену беспомоћност, која је предворје депресије. Дете од насиља не бежи моторички, оно се повлачи у себе. Његова порука је „ако ме одбациш и злоупотребиш, урадићу ти то исто“, али пошто је мало и беспомоћно, оно не испољава своју агресију према родитељима већ према играчкама, родитељима или себи.
Порука родитељима: Идеално би било када бисте дошли у контакт са својим незадовољством, а не да своје незадовољство испољавате на деци и њих кривите за оно што сами не успевате да решите.
М.М.