На вашару ће моћи да се продаје само храна животињског порекла која потиче из кланица и погона за прераду који су регистровани и одобрени у Управи за ветерину. Забрањен промет живе стоке.
Највећи од свих у региону, чувени шабачки Малогоспојински вашар почеће 14. септембра и трајати десет дана. Трговци, занатлије, власници салона забаве и угоститељи увелико се интересују за резервацију места и тезги на овој великој светковини трговине и забаве након што је ЈКП „Стари град“ обавестило да ће подела почети првог вашарског дана у 7 ујутро.
Вашар је прошле године организован после двогодишње паузе због епидемије короне. Ове ће, упркос афричкој куги свиња која узима данак и у овом крају вашара бити, али ће угоститељи морати да испоштују наредбу градског центра за спречавање опасних заразних болести.
Наиме, на вашару ће моћи да се продаје само храна животињског порекла која потиче из кланица и погона за прераду који су регистровани и одобрени у Управи за ветерину. Пошто се за десет вашарских дана прода неколико хиљада печених прасића и јагањаца, десетине тона роштиља и осталих специјалитета од меса, инспекције ће имати доста посла да исконтролишу порекло меса.
Такође, први пут у преко стотину година дугој традицији, на вашару неће смети да се продаје жива стока.
– Забрана је због спречавања уношења, појаве и ширења Афричке куге свиња и трајаће све време припреме и организовања вашара, односно док постоји опасност од ширења заразе у угрожено подручју – наводи се у наредби градског центра за заразне болести.
Због афричке куге свиња прошле недеље су затворене сточне пијаце у Шапцу и забрањено одржавање сајмова и изложби стоке, као и продаја хране животињског порекла и хране за животиње изван пословних просторија.
Иначе, зараза вирусом, против којег нема вакцине, у шабачком крају регистрована је у местима Орашац, Мрђеновац и Прњавор. У суседним Владимирцима жариште је у насељу Прово где је на 50 газдинстава еутаназирано више од 500 свиња, у лозничком крају афричка куга свиња је до сада узела данак у Липничком шору и у Мачви у Црној Бари.
Д. Грујић