Према дефиницији Светске здравствене организације алкохолизам представља уживање алкохола, стварање постепене зависности код човека уз штетне последице по његово душевно и телесно здравље.
Свако поновљено пијење, без обзира на количину и учесталост, које ствара одређене проблеме и компликације знак је алкохолизма. У свету сваке године умре три милиона становника услед прекомерене употребе алкохола. Скоро трећина свих смртних случајева у свету изазвана је повредама које су настале као последица конзумације алкохолних пића. У Србији има преко 200.000 регистрованих алкохоличара а само 2% се лечи. Конзумирање алкохола повезано је са више од 60 типова болести, повреда и других штетних последица у које спадају ризично сексуално понашање, обољевање од малигних болести, кардиоваскуларне болести, саобраћајне
незгоде. Један од првих и алармантних знакова алкохолизма је чињеница да особа повезује
пијанство са олакшањем.
Посебно је забрињавајући број младих који конзумирају алкохол неумерено и неодговорно.
Алкохолизам није штетна навика већ озбиљна болест која погађа како појединце тако и целе породице. Реакција на алкохол зависи од различитих фактора, као што су брзина конзумирања алкохолног пића, здравствено стање, замор, присуство јаких емоција, конституција, телесна тежина (особе чије тело садржи већи
проценат воде, боље толеришу алкохол), пол и друго. Симптоми алкохолизма су такви да неминовно погађају и чланове породице алкохоличара, те је подршка породице и околине од изузетног значаја. Алкохолизам се развија у фазама. Прва фаза алкохолизма је веза (пиће-олакшње) која је инцијални аларм, а критична фаза је губитак контроле над пићем, тј најмања количина конзумирања алкохола ствара жељу за узимањем наредног пића, тада алкохол постаје највеће интересовање, занемарујући обавезе, одговорност и досадашњи начин живота. Уколико до тада алкохоличар не реши да почне са лечењем наступа хронична фаза.
Лечење алкохолизма је комплексно. Поред лекова неопходна је психотерапија као и породична терапија. Због штетних последица употребе алкохола и истовремене друштвене толеранције пијења, праћење учесталости и образаца пијења је од посебног значаја за идентификацију фактора ризика и доношење програма за превенцију штетне употребе алкохола.
Н.Н.