Отпад се неконтролисано одлаже на бројним дивљим депонијама, усред поља плодних њива, најчешће у некадашњим шљункарама. Ветар разноси отпад по њивама и прилазним путевима због чега негодују власници њива у близини. Пример из Совљака потврђује да једино организовано прикупљање отпада у селима може да утиче на затварање не само дивљих, већ и привремених сеоских депонија.
Плодне њиве у Мачви све чешће и све више су затрпане отпадом са дивљих депонија. У Клењу чак на два места су никле дивље депоније усред њива и поред пољских путева. Једна између овог села и Бадовинаца, поред регионалног пута, а друга у потесу Ратача, према Очагама. Обе депоније отпадом свих врста пуне мештани и Бадовинаца и Клења.
-Недавно, пред Велику госпојину депонију је очистило Јавно комунално предузеће. Колико-толико је поравната и набијена, а није прошло неколико дана поново се појавило смеће на путу и поред пута. Дувао је ветар и разнео по мојој њиви. Видео сам људе како преко Росића шора доносе и бацају чак и угинулу стоку, пријављивао то, они су дошли и затрпали, а ново смеће се одлаже сваког дана – испричао је Мијајило Грушановић.
Место где је одавно никла дивља депонија уствари је стара шљункара у којој је својевремено вода била чиста, људи су се купали и пецали. О шљункарама као локацијама које се користе за одлагање отпада већ смо указали у једном од ранијих текстова. Тако је и у овом случају: временом су људи почели да бацају смеће, после неколико година у толикој мери да се шљункара изравнала са површином пута, а онда је почело да раст „брдо“ од нагомиланог отпада.
Грушановић је упозорио да је једини начин да њиве у овом потесу буду чисте трајно решење које подразумева да се депонија затрпа и затвори. Са таквим предлогом се обратио месној заједници где је добио одговор да би ова привремена депонија могла да се затвори када почне организовано прикупљање отпада у Клењу и Бадовинцима.
На несрећу и на то се дуго чека.
Колико би пољопривредницима из Бадовинаца и Клења њиве биле чистије када би се затвориле дивље депоније можда може да потврди искуство из Совљака. У овом селу сеоска депонија се налазила у потесу у којем су на више десетина хектара воћњаци. На стаблима су не ретко поред крушака и јабука могле да се „уберу“ и пластичне и папирне кесе које је ветар наносио са оближње депоније. Ружна (не)еколошка слика.
Али, сада је другачије.
– Депонија је очишћена и после тога мештани више не одлажу отпад на том месту пошто је ЈКП „Богатић“ почело организовано прикупљање отпада у селу – каже Славиша Перић.
Привремене и дивље депоније би, према плановима локалне самоуправе, требало да буду угашене у наредне три године.
М.М. – Д.Г. – Н.К.