Љубинко Миљковић је забележио материјал у једном тренутку и то се више неће поновити. Већ дуже времена у мачванском крају нема таквих певачких група као што је он имао привилегију да сними. Да нема те књиге, не знам шта би смо значајно имали сачувано – рекла је етномузиколог Мирјана Дробац
У чему је значај истраживања које је спровео Љубинко Миљковић и етномузиколошке збирке „Мачва“ која је објављена на завршетку тог истраживања?
– Када је у питању збирка Мачва, Љубинка Миљковића , сматрам да је она јединствена књига која је свеобухватно приказала традицију једног ширег региона. У том смислу нисам сигурна да је неко пре њега тако озбиљно приступио том послу, а ни после њега нико није имао прилику да истражује, сними, нотира и објави у једној збирци. У Радио Београду (Љубинко Миљковић је човек радија, после је радио у истраживањима у Истраживачком центру) тачно је знао како да дође до информација. Како и где да пронађе, забележи сними људе који су већ тада престајали да свирају и певају, јер је традиционална музика престајала да живи као свакодневна пракса. Свака народна песма, па и те које је он забележио у збирци, представљају део обичаја или обреда било да су то обичаји везани за одређене датуме календарске или обичаји који прате животни циклус појединца или заједнице. Мислим да је та књига драгоцена и да је он забележио материјал у једном тренутку и да се то више поновити неће. Већ дуже времена у мачванском крају нема таквих певачких група као што је он имао привилегију да сними. Ми немамо више такву привилегију.
Колико је сачуваних снимљених аудио записа у архиву? Шта их карактерише?
– Најстарији запис певачке групе из мачванског краја датира из 1966. године. Та група се звала „Мачвански певачи”, певали су четири песме уз пратњу Народног оркестра Радио Београда којим је руководио Миодраг Јашаревић. То је врцавост, духовитост, бећарски карактер који се препознаје по овим песмама, а има једна прелепа песма коју ја увек вежем за Мачву без обзира што је широко распрострањеност, а ако би ме неко питао ја бих рекла да је Мачва њен дом. То је песма „Осу се небо звездама”. У овом крају и поред онолико записа скоро да више нема певачких група. Пре двадесет и више година смо снимили певачку групу из Петловаче и пре четири године групу из Бадовинаца и то је све. Да нема те књиге Љубинка Миљковића, не знам шта бисмо имали значајно сачувано.
Како традиционалне песме и игре у аутентичном облику отргнути од заборава?
– У оквиру музичке продукције РТС деценијама уназад се снима етномузиколошка грађа. Постоје делови у Србији, где је та пракса жива, где постоје значајне певачке групе, свирачи на традиционалним инструментима. То је ужички и златиборски крај где има доста нарочито мушких певачких група које су добре. Отежавајућа околност је што су то људи у старијим и средњим годинама. Нема подмлатка и мислим да ће са том генерацијом и у том крају да нестане традиционално певање. Истовремено се у урбаним срединама јављају младе певачке групе које оживљавају традиционалну песму и свирку из постојећих нотних, аудио или видео записа. Наравно да то није оно што је некада било на терену, није више оно што су људи некада певали приликом одређених послова, о рођењу, свадбама и другим важним догађајима. Али, то је један од начина да се сачува традиционална песма у колико-толико аутентичном облику, без примеса обраде и без примеса савременог етно звука шта год то значило или покушаја да се комерцијализује да би било слушаније па и материјално исплативије.
Насловна фотографија: Мирјана Дробац са певачком групом из Бадовинаца поводом снимања трајних снимака за Радио Београд и носача звука, архива Мачва Прес
Д.Г.