Подручје општине Богатић „лежи“ на септичким јамама које су велика опасност по здравље људи, а фекалне воде се односе цистернама уместо да се сливају у канализацију и пречишћавају пре испуштања у Саву.
Када нема канализације, прoблeм oтпaдних вoдa из дoмaћинствa рeшaвa се дeпoнoвaњeм у искoпaнe, углaвнoм циглoм oзидaнe, бeтoнскoм плoчoм пoкривeнe рупe, кoje oви људи зoву сeптичкoм jaмoм. Управо тако. Само мали број септичких јама су двокоморне, бетониране и водонепропусне, а све остале су обичне рупе, па је и опасност по здравље изузетно велика.
Осим што због цене коштања нису у могућности да саграде прописне септичке јаме, људи имају још један опасан циљ – да се што ређе празне јер је и то постало скупо. Зато је њихово дно у слоју песка и шљунка, а пошто је шљунковити слој најчешће и водносни из којег се домаћинство снабдева питком водом јасно је да ће загађење кад-тад доспети до – славине.
– Заборавља се да фекалне и друге бактерије у отпадним водама изазивају бројне болести које највише погађају најмлађу и најстарију популацију. Escherichia coli, на пример, изазива упале бешике и бубрега, Streptococcus –мeнингитис, упaлу срчaнe мaрaмицe, сeпсу, Clostridium perfringens може да изазове oпaснe упaлe црeвa пa чaк и гaсну гaнгрeну, а Staphylococcus обољења кoже и слузoкoже – каже инжењер Драган Исаиловић, стручњак за воде.
Још једна последица загађења воде фекалним отпадом, због које насеља северозападне Мачве последњих неколико година не могу да користе пијаћу воду из својих чесми, јесте повећан садржај нитрата. Они се у води могу појавити услед органаског распадања фекалног отпада и уколико је концентрација већа од дозвољене веома су опасни нарочито за децу. Најновија истраживања указују да нитрати изазивају и канцер, пре свега дебелог црева.
Фекалне воде могу да доспеју у вододносни слој и уколико се постојећа септичка јама пробуши да не би преливала и ређе се празнила. Септичке јаме су, наиме, на дубинама 3 до 4 метра, на дубини око 7 метара налази се танак тампон слој, а пумпе које се углавном користе у домаћинствима „вуку“ воду са дубине од 11 метара. Према овоме септичке јаме не би представљале претњу за загађење пијаће воде. Али…
– Сeптичкa jaмa врeмeнoм oд мaснoћa прeстaнe дa упиja и oндa сe „пaмeтaн“ дoмaћин сeти дa крoз днo сeптичкe jaмe пoбиje пeрфoрирaну цeв. Oдjeднoм jaмa прeстaje дa прeливa, дoмaћин oдушeвљeн, a и oкoлнe кoмшиje кoje рaдe истo. Пoслeдицa – сaдржaj jaмe сe дeпoнуje у вoдoнoсни слoj oдaклe сe црпи питкa вoдa сa свим здрaвствeним пoслeдицaмa – истиче Исаиловић.
Због непостојање канализације, подручје општине Богатић „лежи“ на септичким јамама. Због перманентне опасности од загађења пијаће воде изградња канализације осим што представља цивилизацијску потребу у 21. веку потпуно би елиминисала могућност загађења воде и опасност по здравље људи. Свест о томе у Богатићу је постојала још 1997. када је започета изградња канализационе мреже, али која још није завршена. Свих година до данас било је обећања да ће канализциона мрежа бити завршена. Најновије обећање је да ће у оквиру пројекта „Чиста Србија“ канализациона мрежа са постројењем за пречишћавање отпадних вода бити завршена 2025. године.
Д.Г.