– Особе са инвалидитетом путем запослења могу да осете подршку друштва, како нису одбачени, већ имају шансу да буду корисни, да осете како им друштво пружа шансу да се социјализују и стекну економску самосталност – каже Милица Синђић.
Сви млади људи треба да имају иста права, без обзира на пол, расну и националну припадност, религијско и политичко опредељење, сексуалну оријентацијуи родни идентитет, социјални статус, као и функционалне сметње/инвалидитет. Принцип равноправности омогућава да сви млади имају право на једнаку шансу, уз поштовање родне равноправности, недискриминације, слободе, достојанства, безбедности, личног и друштвеног развоја.
Обезбеђују се равноправне могућности за развој младих засноване на једнаким правима, а у складу са потребама, властитим изборима и способностима.
На овим принципима, поред осталих, заснива се Акциони план за младе за период 2018-2023. године, усвојен у Скупштини општине Богатић, који пред локалну самоуправу поставља и директне задатке на ефикасном побољшању положаја младих.
Интересантан и поражавајући резултат добијен је анкетом у припреми овог документа, по коме 58 процената младих није заинтересовано за учествовање у активностима које подразумевају укључивање младих из посебно осетљивих група.
У ову категорију младих убрајају се, поред осталих, млади са инвалидитетом и сметњама у развоју, па резултат анкете недвосмислено показује да су ови млади људи још увек без довољне подршке и на маргини друштва.
Чак трећина анкетираних младих људи (35,5%) истакла је да су највише незадовољни због незапослености.
Чему, у том смислу, могу да се надају млади људи са инвалидитетом?
Милица Синђић (24) из Глушаца победила је леукемију дуготрајним и тешким лечењем и трансплантацијом коштане сржи. У једном периоду лечења остала је без слуха. Овај недостатак је медицински надомештен и она поново чује. Завршила је средњу школу у Богатићу, по занимању је економски техничар, али још увек нема стално запослење.
– Особе са инвалидитетом највише путем запослења могу да се увере у истинску подршку друштва, како нису одбачени, већ имају шансу да буду корисни, да осете како им друштво пружа шансу да се социјализују и стекну економску самосталност – каже Милица.
Милица још чека стални посао. Последњих неколико година је ангажована на више радних места по основу уговора о привременим и повременим пословима и у пројекту јавних радова. Ова млада девојка је комуникативна, вредна, савесна и одговорна и не бира посао, а после тешке болести, радно ангажовање јој улива додатно поверење у друштво и даје самопоуздање.
– Док сам била болесна било је заиста тешких момената. На срећу, тај период је иза мене и сада немам никакав проблем да о томе јавно говорим. Али, они који пропагирају подршку младима са инвалидитетом још увек не чине довољно да то у пракси остварују. Мени, верујем и другим младим људима, није потребно сажаљење на које углавном наилазимо, већ истинска подршка којом би друштво показало да прихвата различитости – додаје Милица.
Д. Грујић
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.