Особе са менталним сметњама могу да се запосле у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом само уколико је утврђен први и други степен инвалидитета. Осталима, којих је највише, иако немају шансу да се економски и социјално осамостале, пружена је прилика да уз услуге социјалне заштите у заједници не буду потпуно искључени из процеса рехабилитације и социјализације.
Од 25 запослених у предузећима „Авлија одрживог развоја“ у Богатићу и „Синергија“ у Шапцу, које је основало удружење „Каритас“ више од половине, укупно 13, јесу особе са менталним сметњама. Од свих социјално угрожених друштвених група, чини се да особе са менталним сметњама и интелектуалним тешкоћама најтеже долазе до посла. Из искустава стручних сарадника у „Каритасу“ закључује се да је овим особама неопходна значајнија подршка, делимично другачија од оне коју захтевају особе са другим инвалидитетом. Због тога је веома важна и улога лекара психијатријске струке и више него код осталих стручни надзор социјалних радника и дефектолога јер само уз комплетну и вишедимензионалну подршку особе са менталним сметњама могу да достигну задовољавајућу радну способност и добију посао.
– У обуке које спроводимо са циљем да корисници дневног боравка овладају вештинама којима располажу и стекну нове, као и нова знања, укључујемо особе које имају процену инвалидитета и решење о процени радне способности. Без ове процене не може да се заснује радни однос. Потпуно је незапослива категорија којој је одузета пословна способност, пошто таква лица имају старатеља и она се упућују у радне центре или дневне боравке – објашњава дефектолог Снежана Лозановић.
Само особе са првим и другим степеном инвалидитета, које имају лакше форме менталних сметњи и интелектуалних тешкоћама, које вештачи лекар психијатријске струке, могу да раде у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Особе са трећим степеном инвалидитета, што значи са тежим интелектуалним оштећењима немају способност да схвате радне обавезе, не схватају и не извршавају радне задатке и они се до краја живота укључују у програме рехабилитације и социјализације.
Већина душевних болесника никада не добије прилику да ради, прима плату и тако стекне економску и социјалну самосталност. Међутим, у оквиру услуга социјалне заштите на локалном нивоу, које финансира локална самоуправа, они имају континуирану подршку у оквиру програма боравка у дневном боравку или становања уз подршку. Они тако нису искључени из локалне заједнице пошто живе у својим породицама, а у дневном боравку свакодневно имају организовано радно време уз радну терапију, лекарску помоћ, саветодавну поршку социјалних радника, захваљујући чему имају шансу да поправе квалитет свог живота.
– У претходних осам година, према подацима Центра за социјални рад, са подручја општине Богатић у психијатријским институцијама је хоспитализовано свега 8 особа, с тим што прошле није ни једна. Јасно је да подршка особама са менталним сметњама и интелектуалним тешкоћама има смисао, па као друштво треба да смогнемо снагу да наставимо како бисмо имали још оваквих бројки – рекао је Мирољуб Николић, директор „Каритаса“.
Д.Г. – М.М.
Насловна фотографија: У дневном боравку „Свети Јован“ у Богатићу (Фото: Д. Г.)
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.