Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом нису довољно видљива. О њима „обични“ људи недовољно знају, држава их препознаје само кроз годишњу подршку пословању, а банке их сврставају у ризичне дужнике и не одобравају им кредите „зато што балансирају са друштвеним утицајем и профитом“. Како онда даље? Осим најављеног закона о социјалном предузетништву, неопходно је креирање програма подршке овом још увек недовољно афирмисаном сектору привреде.
Више од 90 одсто предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом суочава се са финансијским проблемима у пословању. Без обзира што су тржишно оријентисана, због специфичности коју им одређује и сам назив, ова предузећа не могу да опстану без подршке државе, донација, па и задуживања код пословних банака.
Да ли би било другачије када би ова предузећа била видљивија и када би се више знало о њиховом постојању и циљевима које она постижу?
У организацијама које су фокусиране на подршку предузећима за професионалну рехабилитацију, па и у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику сматрају да је потребна још већа подршка на више начина, а не само финансијска.
Министарство је, на пример, у 2020. години са 250 милиона динара, у два јавна позива, подржало 56 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Средства су додељена по принципу рефундације трошкова плаћеног репроматеријала у последњих шест месеци претходне године.
Грантови, донације, средства која се прикупљају на јавним конкурсима нису безначајни фактор, а сама предузећа и организације које су фокусиране на подршку овом сектору проналазе и друге начине.
– Поред закона о социјалном предузетништву, Европска комисија инсистира да сви радимо на видљивости социјалних предузећа. Колико грађана данас зна шта су социјална предузећа? – пита се Ивана Станчић из „Смарт колектива“ и додаје како потрошачи не знају да, на пример, у великим трговинским ланцима могу да купе и нешто што су произвеле особе са инвалидитетом.
– Грађани треба да знају да купују џем произведен у социјалном предузећу. Сви треба да промовишемо овај концепт пословања, како према грађанима и држави, тако и према компанијама – истакла је Станчић.
Предузеће „Авлија одрживог развоја“ има широку лепезу готових производа од воћа и поврћа које нуди на тржишту, а један од начина освајања купаца је учешће на сајмовима и изложбама.
– И не само то, у нашем предузећу организујемо сајам социјалног предузетништва, а производи из сланог и слатког програма зимнице, као и ракије које су произведене у сопственој дестилерији су на менију нашег и других ресторана са којима пословно сарађујемо – кажу у овом социјалном предузећу.
Колико је прихватљиво становиште да би потрошачи пре купили производ настао у социјалном предузећу, због чега је неопходно више пажње посветити промоцији социјалне економије, ова предузећа и даље немају исти третман код пословних банака.
– Само једна банка у Србији препознаје социјална предузећа и одобрава кредите, док све остале их сврставају у ризична зато што балансирају са друштвеним утицајем и профитом – упозорила је Станчић.
Пред предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом су велики изазови у борби за једнака права и шансе на тржишту.
Учесници конференције посвећене социјалном предузетништву, коју је у јуну ове године организовао „Каритас“ из Шапца сложили су се да ће усвајање закона допринети том циљу, али и да је у наредном периоду неопходно креирање посебних програма за подршку овом сектору привреде.
Д.Г. – М.М.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.