„Социјална предузећа“ у Србији су законски „невидљива“, иако постоје и послују већ десет година. Законом који је у припреми то ће, коначно, бити промењено. Реално је очекивати да законодавци прихвате смернице Европске комисије која социјалну економију препознаје као модел глобалног пословања „свих бизниса“. Социјална предузећа имају велики друштвени значај, имају широк спектар делатности и пружају подршку широком броју особа са инвалидитетом и менталним тешкоћама.
Социјална предузећа могу да буду модел пословне економије будућности. Такво опредељење је већ деценију присутно у земљама Европске Уније, где је усвојен нови акциони план развоја социјалне економије.
У Србији пословање социјалних предузећа још нема законску регулативу, а у припреми је Закон о социјалном предузетништву.
Усвајање закона је важно да би социјална предузећа коначно била препозната, најпре од финансијских институција, донатора и банкарског сектора. То сада није случај, већ су социјална предузећа недовољно афирмисана и углавном се суочавају са истим проблемом – одсуством финансијске подршке.
Модел социјалног предузећа подразумева пословање у којем је човек на првом месту, пре профита који је добродошао и неминован пошто и ова предузећа раде у условима тржишне привреде. Али, једино социјална предузећа послују првенствено у интересу друштва запошљавајући особе са инвалидитетом, интелектуалним сметњама и припаднике других маргинализованих група и улажући остварени профит у унапређење пословања. У том контексту је још значајније што ће социјална економија, коначно, бити дефинисана и – законски.
Ивана Станчић, из организације „Смарт колектив“ истиче да је у ЕУ социјална економија препозната и да се промовише као нови глобални модел пословања свих бизниса, не само социјалног предузетништва.
– У Србији имамо социјална предузећа која раде већ десет година, без обзира што још немамо закон о социјалним предузећима. Овај модел може да буде модел пословања будућности, а закон јесте битан да би социјална предузећа била препозната, треба да дефинишемо шта су социјална предузећа, не само тако што ћемо копирати шта су други рекли – рекла је Станчић у Богатићу, на конференцији пројекта социјалног предузетништва „Каритаса“.
СОЦИЈАЛНА ЕКОНОМИЈА У СРБИЈИ ЧИНИ ТЕК 1 ПОСТО ПОСЛОВНОГ СЕКТОРА
Социјална предузећа у Европи чине 10 одсто пословног сектора, у Србији једва 1 одсто. Према последњим подацима у 2021. години у Србији раде 63 предузећа за запошљавање и професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом.
Социјална предузећа у Србији пружају подршку широком спектру људи са инвалидитетом, женама, припадницима тешко запошљивих група, а широк је и спектар њихове делатности.
– Имамо добре примере предузећа која не послују само у области социјалних услуга, већ и у области екологије, руралног развој, пољопривреде, задругарства… Према истраживањима која смо радили пре три године, преко 50 одсто социјалних предузећа подржава младе, не само младе људе са инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама, већ и младе који излазе из домова за децу без родитеља који немају подршку у систему када напуне 18 година, затим младе који излазе из домова за малолетничке преступнике… Постоји читав спектар младих људи којима је потребна подршка, а социјална предузећа су то препознала – наставила је Станчић.
Реално је очекивати да ће у изради закона о социјалном предузетништву код нас бити имплементиране смернице Европске комисије из акционог плана развоја социјалних предузећа у земљама Европске Уније.
Не могу се занемарити искуства социјалних предузећа која у Србији раде последњих десет година, без обзира што се касни у законском регулисању.
– Док у Европи социјална предузећа чине 10 посто пословног сектора, у Србији је то једва 1 посто. У Европи 6,3 одсто радног становништва ради у социјалном сектору. Код нас имамо појаву више иницијатива овог облика, које морају да се помажу да би се створили услови да буду одрживе – рекла је Дина Ракин из Коалиције за развој социјалне економије.
Један од позитивних примера који потврђује да се европска искуства могу успешно применити јесте предузеће „Авлија одрживог развоја“. Пословна идеја овог предузећа, које запошљава особе са менталним сметњама и интелектуалним тешкоћама, проглашена је за најбољу међу сродним предузећима земаља Дунавског региона.
Д.Г. – М.М.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.