Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или, популарније „социјална предузећа“ су шанса за радно ангажовање и средство у борби против искључености и сиромаштва.
„Социјално предузетништво – против искључености и сиромаштва“ – под овим називом, који истиче основне циљеве предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, Удружење „Каритас“ из Шапца је организовало конференцију у Богатићу. Учесници, представници више удружења из овог региона разменили су искуства, а запослени у неколико предузећа и чланови удружења, осим што су учествовали у раду конференције, приредили су продајну изложбу својих производа.
Потребе особа са инвалидитетом су исте као других људи, али захтевају подршку и другачији одговор
Мирољуб Николић, директор „Каритаса“ говорио је о искуствима два социјална предузећа која су основана пре годину дана.
– Примарна циљна група су особе са инвалидитетом и дајемо нагласак на запошљавање са менталним сметњама. Осим што смо кроз овај пројекат покренули ова два предузећа као и са друге стране имали више догађаја путем којих смо људима приближили концепт социјалног предузетништва. Јер, када говоримо о социјалном предузетништву код нас, одмах се јави сумња да је нешто социјално, сиромашно и недовољно квалитетно, прва асоцијација је да је то нешто што има мању вредност, а у ствари је другачије – рекао је Николић.
У склaду сa кoнцeптoм oдрживoг рaзвoja у прeдузeћу „Авлија одрживог развоја“ у Богатићу je oствaрeн спoj примaрнe и сeкундaрнe пoљoприврeдe, угoститeљствa и туризмa, док запослени у предузећу „Социјална синергија“ у Шапцу пружају услуге хемијског чишћења, прања и сушења веша.
У oбa прeдузeћa је зaпoслeнo 20 људи, oд кojих je пoлoвинa сa мeнтaлним смeтњaмa и интeлeктуaлним пoтeшкoћaмa, a другa пoлoвинa из сoциjaлнo угрoжeних друштвeних групa и сa другим врстaмa инвaлидитeтa.
– Особе са инвалидитетом немају никакве посебне потребе, већ су њихове потребе исте као свих других људи, али одговор на њихове потребе су другачија решења. То су, управо, предузећа за рехабилитацију и запошљавање – истакла је психолошкиња Ана Вучинић, стручни сарадник за интеграцију и мотивацију у предузећу „Новитас консулт“.
Додала је да је Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом заснован на више начела која поштују право и достојанство и омогућавају особама са инвалидитетом укључивање у све сфере друштва.
– Особе са инвалидитетом се на тржишту рада суочавају са бројним препрекама када желе да се запосле, а многи би живели учаури у свом инвалидитету и никада не би добили шансу да се економски осамостале да није омогућено оснивање предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.
Запошљавањем може да се превазиђе инвалидитет који не може да се отклони медицински
Особе са инвалидитетом, као и особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама могу засновати радни однос на два начина: под општим условима, када је у питању инвалидитет првог и другог степена, у ком случају нема прилагођавања радног места и под посебним условима када се радни задаци и радно место прилагођавају овим особама.
– Инклузија, односно социјална укљученост не подразумева изједначавање већ подржавање различитости. Сваки појединац је особа за себе. Прво идентификујемо потребе, жеље и интересовања особе са инвалидитетом, сачињава се листа могућности, односно шта може да ради у складу са својим капацитетима, укључују се породица, пријатељи и друштвена заједница, прикупљају се информације о предузећима са циљем да се процени шта би таква особа могла да ради и онда се запошљава – рекла је Вучинић.
Прилагођавање особа за инвалидитетом за рад траје знатно дуже, некада до пола године. Овај процес подразумева пружање стручне помоћи да се она лакше прилагоди радним задацима, схвати и прихвати своје обавезе, а веома је важно укључивање у колектив.
– Када се особа запосли наш задатак је да омогућимо осећај сигурности и прихваћености, подстичемо да похађају обуке ради стицања нових знања и могућности. Илустративан је пример особе са менталном сметњом, која је после запослења често звала и питала: Да ли ја сутра долазим на посао. Није могла да верује да сада ради, да ће примати плату… У овом, као и другим случајевима створили смо осећај сигурности, они су економски оснажени, а на различите начине постижемо и социјално оснаживање. Организују се посете позоришту, подстичемо их да буду чланови спортских клубова, да се баве спортом, путујемо заједно, обележавамо значајне датуме из њихових живота, једноставно створили смо фамилијарну атмосферу – додала је Вучинић своја искуства у процесу прилагођавања за запошљавање особа са инвалидитетом.
Различити инвалидитети, који не могу да се медицинским путем отклоне, превазилазе се у колективу, где особе са инвалидитетом постају једнаки чланови друштва. Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом тако потврђују оправданост свог постојања.
Д.Г. – С.Г.
Фото: У.Т.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.