Закон о забрани дискриминације, Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом, подзаконска акта, правилници…
Сви ови документи заговарају антидискриминацију особа које су различите, било да су другачије због инвалидитета или менталних сметњи и потешкоћа. У пракси, међутим, ове особе су често маргинализоване и дискриминисане.
Како остварити једнаке шансе, нарочито у области запошљавања као предуслову за економску стабилност, друштвену инклузију и враћање достојанства?
Појам „особа са инвалидитетом“ за лаика је, најчешће, особа која је у инвалидским колицима, непокретна или са видљивом телесном маном. У Закону о забрани дискриминације, као кровном акту и Закону о спречавању дискриминацији особа са инвалидитетом, дефиниција је заснована на социјалном схватању инвалидитета: „особе са урођеном или стеченом физичком, сензорном или емоционалном онеспособљеношћу које услед друштвених или других препрека немају могућност или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке“.
Јасно је истакнута антидискриминаторска суштина у оба ова закона, као и у подзаконским актима, Стратегији унапређења положаја особа са инвалидитетом, другим појединачним законима и пратећим прописима и правилницима који регулишу положај и права особа са инвалидитетом у различитим областима друштвеног живота: образовању, здравству, професионалној рехабилитацији, запошљавању…
Друштвено опредељење за спречавање и процесуирање дискриминације особа са инвалидитетом и њихову пуну интеграцију у друштво, на једнак начин као свих осталих грађана, заснива се на начелима поштовања људских права и достојанства, родне равноправности, једнаких права и обавеза, забране дискриминације и укључености у сфере друштвеног живота на равноправној основи у складу са професионалним способностима.
Упркос томе што су законски и стратегијски одређени правци и приоритети у побољшању статуса и друштвеног положаја особа са иналидитетом, у пракси су ове особе веома често на маргини друштва, дискриминисане и стигматизоване. То се нарочито односи на особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама које су највише обесправљене и скоро потпуно искључене из друштвених токова и одлучивања, посебно о својој економској активности.
У области запошљавања, у Србији је усвојен Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. Овај законом уређује: подстицаје за запошљавање ради стварања услова за равноправно укључивање особа са инвалидитетом на тржиште рада, процену радних способности, професионалну рехабилитацију, обавезу запошљавања особа са инвалидитетом, услове за оснивање и обављање делатности предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и других посебних облика запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом, као и друга питања од значаја за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.
Усвајање Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом је донело системске промене и њиме је учињен корак напред у регулисању приступа особа са инвалидитетом тржишту рада и запошљавању. Са циљем да се особама са инвалидитетом омогући приступ тржишту рада уведене су квоте и прописане мере активне политике запошљавања и обавеза послодаваца да запошљавају особе са инвалидитетом.
Обавеза запошљавања је значајна новина коју предвиђа овај закон, као и прописано плаћање пенала за послодавце који прекрше обавезу запошљавања особа са инвалидитетом.
Као посебне облике запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом, који имају за циљ запошљавање, односно радно ангажовање и побољшање квалитета живота особа са инвалидитетом, закон прописује да могу бити организовани као: предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, радни центри и социјално предузеће и организација.
У оквиру овог пројекта, под називом „ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ“, који је суфинансиран од стране Министарства културе и информисања, наредних месеци истраживаћемо колико особе са инвалидитетом и особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама заиста имају подршку друштва, односно колике су стварне могућности за приступ отвореном тржишту рада, као и у оквиру предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање.
Да ли, осим у државним стратегијама и законима, особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама и особе са инвалидитетом, имају ЈЕДНАКУ ШАНСУ да буду део друштвених токова, да стекну економску стабилност, поврате достојанство и не остану на маргини?
У медијским садржајима реч ће добити и особе са менталним сметњама и особе са инвалидитетом, представићемо позитивне примере из праксе, а истраживачким приступом потражити одговоре на уочене проблеме са надом да ћемо допринети њиховом решавању и подизању нивоа свести великог броја људи који не припадају категорији особа са инвалидитетом.
Д. Грујић
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.