Синиша Севић, одборник у Скупштини општине Богатић и председник Привременог органа Месне заједнице Црна Бара о актуелном проблему водоснабдевања у овом селу.
Шта је до сада урађено по питању решавања проблема са пијаћом водом?
-После ванредне ситуације везане за угроженост подручја општине Богатић од поплава 2014. године, а након еколошког акцидента у руднику Столице, Општина Богатић је предузела мере анализе квалитета пијаће воде на подручју општине Богатић.
По налазу Завода за јавно здравље Шабац у Црној Бари од узетих 41 узорка у домаћинствима и на артеским чесмама у Црној Бари и Совљаку (анализа на тешке метале), узорци узети у 40 домаћинстава су показали већу концентрацију нитрата од дозвољене, због чега ова вода не може да се користи за пиће и припремање хране. У узорку воде са артеских чесми у Совљаку и Црној Бари пронађено је присуство арсена.
У циљу отварања изворишта за потребе организованог снабдевања становника МЗ Црна Бара и околних насеља (Баново Поље, Глоговац, Салаш Црнобарски и Совљак) здравом пијаћом водом, Општина је ангажовала стручњаке са Рударско-геолошког факултета из Београда који су израдили Пројекат примењених хидрогеолошких истраживања.
По наведеном пројекту 2018. године у атару Црне Баре започела су хидрогеолошка истраживања локалитета са здравом пијаћом водом.
Први истраживани локалитет у атару „Васин шиб“ у К.О. Црна Бара са истражном бушотином – пијезометром од 25 метара дубине дао је неповољне резултате у смислу квалитета воде где је регистровано присуство нитрата веће од дозвољеног. У склопу свеукупних радова наведени пијезометар ће представљати осматрачки објекат за контролу квалитета воде.
На другом истраживаном локалитету у СИ делу насеља („Сточна вага“) крајем 2018. године, урађена је истражна бушотина дубине 100 метара, са пратећим мерењима и осматрањима којима је утврђен литолошки профил терена, као и квалитативне карактеристике подземних вода.
Пошто су изведеним истражним радовима на овом локалитету први добијени резултати позитивни како у погледу састава терена, тако и у погледу квалитета вода из каптираног хоризонта, 2020. године су настављена истраживања у оквиру којих је изведен истражно-експлоатациони бунар одговарајућих конструкцијских карактеристика дубине 90 метара, а уговорена је и израда пратеће геолошке документације која подразумева израду Елабората о резервама подземних вода, Елабората о зонама санитарне заштите и Елабората о условима експлоатације.
По спроведеном поступку јавне набавке изабран је извођач радова „Хидрогеоцентар“ д.о.о. Лештане – Београд, а средства за реализацију ове набавке обезбеђује Општина буџетом путем капиталних субвенција ЈКП „Богатић“.
Колико је реалан пројекат водоснабдевања тј. изградња водовода? Да ли је једина шанса да буде реализован у оквиру програма „Србија 2025,”?
-Уколико се стекну сви потребни услови организационе и финансијске природе завршетак радова на изради истражно-експлоатационог бунара у Црној Бари и пратеће геолошке документације, могу се очекивати у року од наредних 12 месеци.
Уколико крајњи резултати истраживања буду позитивни бунар се може пустити у експлоатацију у веома кратком року.
То су наши планови и жеље, мада треба сачекати завршетак истражног циклуса и отклонити све недоумице због појаве гвожђа у нешто већој концентрацији од дозвољене у задња два узорка, што може продужити истражне радове.
Са „новог изворишта“ које се планира за решење проблема водоснабдевања месних заједница северозападног дела општине Богатић, пет месних заједница (Црна Бара, Глоговац, Совљак, Баново Поље и Салаш Црнобарски) са укупним бројем од 6.000 становника на том подручју неопходно је обезбедити 30 литара у секунди здраве пијаће воде.
Паралелно са овим радовима потребно је припремати и пројектно-техничку документацију за увезивање „новог изворишта“ са извориштем у Богатићу као и за изградњу водоводне мреже у поменутих пет месних заједница, како би скратили време реализације пројекта.
Јасно је да општина сама није у могућности да финансира изградњу овако за нас великих пројеката, а посебно у области комуналне инфраструктуре чији је развој задњих деценија изузетно запостављен (осим покретања пројекта канализације). Нашу шансу за развој комуналне инфраструктуре и почетком инфраструктурног опремања готово свих насеља у општини Богатић видимо у најављеном Програму „Србија 2025.“ који ће се финансирати из буџета Републике и из кредита међународних финансијских институција.
Када је откривена велика концентрација нитрата у води, као и арсен, пљуштала су обећања тадашње локалне власти о брзом решавању проблема. Да ли су то била олако дата обећања и да ли је било и политиканства?
-Свако ко је у овој материји зна да је потребно време, процес анализа квалитета воде, протока, утицаја сва четири годишња доба. Јако би било неодговорно убрзавати и давати изјаве да се може све решити преко ноћи, без потпуне сигурности у квалитет воде која би се користила и дистрибуирала грађанству.Такође, овде политици нема места, најбитније је здравље људи и за то треба сви да будемо сложни и да нам то буде приоритет приоритета и тежити решењу, незахвално је рећи трајном али сигурно на дужи период. Да ли је могло више да се уради раније? Да ли су могла да се траже друга решења?
Нажалост од мајских поплава 2014.године и до дана данашњег цистерна је присутна свакодневно у селу и не бих залазио шта је могло још да се уради. Треба рећи да се анализе воде која се мештанима Црне Баре испоручује раде јако често и да са те тачке вода је сигурно доброг квалитета. Могу рећи да су људи навикли јер схватају ситуацију и да је потребно време за дугорочним решењем, наравно постоји велики је број и незадовољних мештана, али у здравој, искреној причи и жељи и намери да се то у будућности реши, стрпљење људи је за похвалу.
Д.Г.