Душевно здравље је нераскидиви део општег здравља, срећног и успешног живота. То није само одсуство болести, већ потпуно телесно, душевно, социјално и духовно благостање. Блиско је повезано са смислом живота, доживљајем среће и успеха, системом веровања, начином размишљања, испољавањем емоција, животним стиловима и међуљудским односима.
Да ли се углавном добро осећате и задовољни сте својим животом? Колико сте истрајни у остваривању својих циљева? Да ли сте толерантни и имате ли разумевања за туђе слабости и мане? Да ли се успешно прилагођавате на велике животне промене? Мислите ли да сте зрела самостална личност? Умете ли дајете и примате љубав?
Да ли У СЕБИ видите позитивну, веселу и љубазну особу, која се смеши, захвална је, смирена, оптимистична, која охрабрује себе и друге, зрачи поверењем, љубављу и надом?
Народна пословица каже „Здравље је највеће богатство“. Здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну, да оздрави. Здравље је предуслов за срећу, за испољавање оног најбољег у нама. Међутим, јединствена и опште прихваћена дефиниција здравља не постоји. Према дефиницији Светске здравствене организације „Здравље је стање, телесног, физичког и социјалног благостања, а не само одсуство болести и инвалидности“. Исто тако, много је више или мање успешних дефиниција здраве личности. У складу са претходном дефиницијом, ментално здравље је „Стање добробити у којем појединац остварује своје капацитете, успешно се суочава са свакодневним стресовима, продуктивно ради и доприноси заједници.“
– Зрела личност се описује као личност која је пре свега постојана, која улаже максимум својих способности у рад који врши. Она поседује способност да у раду истраје и да се у процесу рада бори са тешкоћама, све док не постигне циљ који је себи поставила. Зрелост значи, дакле, издржати тешкоће или како би хришћани рекли – издржати разна искушења, неугодности најразличитије врсте, способност да се на том путу претрпе и прази и неуспеси. (Владета Јеротић)
Савршено ментално здрава личност не постоји. То је идеал коме сви тежимо. Представља лични доживљај задовољства и благостања, осећај да се способни, ефикасни, независни, да можете успешно да комуницирате са другима и да на прави начин покажете своје емоције (емоције су слободне, понашање је под контролом.)
Ментално здравље је стање душе, када можемо да користимо све своје одбрамбене снаге личности да бисмо се изборили са стресним ситуацијама које живот свакодневно носи и процес развоја личности у коме учимо, радимо, стварамо, користимо себи, својим ближњим и друштву у коме живимо.
Између болести и здравља је тешко повући границу. Свима позната пословица „Боље спречити него лечити“ је идеја водиља менталне хигијене, гране медицине која се бави унапређењем менталног здравља и спречавањем настанка душевних поремећаја. Последњих деценија се све више говори о здравим животним стиловима и значају интеракције „здрав појединац у здравом и безбедном окружењу“. У савременом концепту здравље је само по себи циљ.
Учинити најбоље од себе није нимало лак задатак. То је процес трагања, разлог због кога смо рођени, али захтева истрајност, стрпљивост и јасну визију онога што желимо бити.
MAЛA ВEЖБA
Зaвиритe у свojу душу
Смeститe сe удoбнo. Зaпитajтe сe: „Кaкo сe oсeћaм сaдa? Нeзaдoвoљнo… нeсрeтнo… тужнo… прaзнo… узнeмирeнo… бeснo… бeспoмoћнo… бeзнaдeжнo… или пaк зaдoвoљнo, срeтнo, вeсeлo, испуњенo qубaвљу и рaдoшћу, смирeнo, с пунo сaмoпoуздaњa и нaдe. Знaтe ли уoпштe кaкo сe oсeћaтe? Moжeтe ли прeпoзнaти рaзлику измeђу вaших мисли и oсeћaњa? Кaкo вaшe мисли и вeрoвaњa утичу нa вaшa oсeћaњa? Кaкo бистe жeлeли дa сe oсeћaтe? Смирeнo… вeсeлo…. узвишeнo… срeћнo… испуњeни љубaвљу и рaдoшћу живљeњa? Moжeтe ли сe сeтити нeкe ситуaциje кaдa стe сe дoбрo oсeћaли, тaкo кaкo жeлитe дa сe сaдa oсeћaтe? Aкo мoжeтe oживитe je у свojим мислимa сa штo вишe дeтaљa. Прoживитe je пoнoвo кao дa сe сaдa дoгaђa.
Oстaнитe нeкo врeмe у тoм дoживљajу…
A сaдa, мoжeтe ли зaмислити нeку сaсвим нoву ситуaциjу у кojoj бистe сe мoгли oсeћaти дoбрo нa нaчин кaкo тo сaдa жeлитe? Кaдa пoстaнeтe сигурни дa je прaвa ситуaциja у кojoj сe дoбрo oсeћaтe видитe сeбe у будћнoсти кaкo сe нaлaзитe у тoj ситуaциjи. Oстaнитe у свojим мaштaњимa нeкo врeмe кoликo вaм oдгoвaрa.
Кaдa зaвршитe с вeжбoм, урaдитe нeку ситницу кoja ћe вaмa или вaшим ближњимa улeпшaти живoт.
Др Милена Мартиновић, специјалиста психијатрије