Иако се у селима рађа све мање деце (по статистичким подацима око 200 годишње), капацитети једине предшколске установе нису довољни да би била уписана сва деца чији родитељи би то желели. Ове године у целој општини „испод црте“ остало 43 деце до 3 године старости, а пријем деце старе од 3 до 5 година није ни био у плану – јер нема слободних места. Локалној самоуправи из више села стиже порука: треба нам вртић. У 21. веку стасале су нове генерације младих родитеља, деца се више не гаје на њиви, већ је родитељима потребна подршка да деца бораве у вртићу.
Новосаграђени вртић у Белотићу отворен је 1. марта ове године, али само у представи за јавност и сликање министра. Вртић, у којем ће како је најављено бити места за тридесетак малишана – још не ради.
Завршена је доградња вртића у Богатићу, aли ни у њему се још не чује граја деце, али ће захваљујући новом простору бити места за децу која раније нису уписана.
Добро је што су капацитети ПУ „Слава Ковић“ проширени, јер према доступним подацима, за велики број деце тренутно нема места. У 2018. години у овој установи боравило је укупно 498 деце. Ова бројка обухвата децу у јасленим и васпитним групама у целодневном и полудневном боравку у Богатићу, Бановом Пољу, Бадовинцима и Глушцима и децу која похађају припремни предшколски програм.
Општина Богатић се не може похвалити да капацитет предшколске установе задовољава потребе родитеља. Јер, за свега 12,5 одсто деце старости до три године има места у вртићу, односно 38,3 одсто старије деце (до обавезног припремног предшколског програма). Изградња новог вртића и доградња новог простора у оквиру установе у Богатићу ће омогућити још извесном броју малишана да крену у вртић.
Оба нова објекта су грађена већим делом средствима из републичког буџета, уз мање учешће локалне самоуправе, што потврђује недовољну бригу на локалном нивоу. Из локалног буџета нема издвајања за инвестиције у изградњу предшколских објеката, осим за део учешћа у трошковима, што је обавезно по пројектној документацији која се подноси, у овом случају министарствима за државну управу и локалну самоуправу и министарству за популациону политику.
Из појединих месних заједница последњих годину упорно локалној самоуправи преносе захтеве мештана да у њиховим селима имају вртић. Нарочито је алармантна ситуација у највећем селу, Бадовинцима. У овом селу постоји група полудневног боравка и има потребе за реконструкцијом простора или градњом новог вртића, али за реализацију овог пројекта месна заједница из општинске касе није добила ни динара.
– Једно дете ми је старије, а друго још мало. Међутим, чујем да су одбијени многи родитељи који су конкурисали ове године уз образложење да нема места. На све стране се прича како нема деце. Питам се да их има, ша би било. Отприлике, у школама не би било места – каже родитељ Зоран Д. из Бадовинаца.
У Бадовинцима не одустају од вртића, за полудневни боравак недавно су се изборили у Узвећу, а идеју о уређењу вртића имају и у Клењу.
– Село би да крене путем савременијих месних заједница у којима су услови за живот приближни градским. Тако већ извесно време постоји иницијатива да се гради вртић што би доста значило младим брачним паровима који су остали да живе у Клењу, без обзира да ли раде на свом газдинству или су запослени. Тешко је пронаћи некога да би чувао децу док родитељи раде, па смо покренули иницијативу да се вртић формира у објекту који су некада користили просветни радници. Зграда има неколико станова и лепо двориште и тај простор је идеалан за ову намену – каже Слободан Вуковић, председник привременог органа у селу.
Са овом идејом чланови привременог органа су упознали надлежне у општини, ПУ „Слава Ковић” и имају сагласност школе за реконструкцију објекта. Неопходна су, међутим, средства. Најпре за пројектну документацију, а потом и за радове.
Вуковић је уверен да би и мештани помогли прилозима јер има доста заинтересован да се вртић отвори. Довољно је, каже он, започети посао и многобројни привредни субјекти у селу би помогли да се заврши. У том случају би се у овом простору реализовао и припремни предшколски програм.
Док су раније у вртићу боравила искључиво деца чији су родитељи запослени, новим одлукама постигнута је равноправност, па се сада и деца из пољопривредних породица пријављују, „бодују“ на конкурсу и похађају предшколску установу.
– То је требало и раније да буде тако – каже мајка четворогодишњег дечака из Бадовинаца која ради на породичном имању. – Друго је време, млађе генерације родитеља су стасале, па и поред популарног „бака сервиса“ деци је корисније да похађају вртић због социјализације пре свега. Бака и дека припомогну, али прошло је време када су се деца гајила на њиви – каже она.
Градњом капацитета предшколских установа локална самоуправа шаље поруку младима који су остали на селу да има намеру да унапреди квалитет живота и да вртићи нису привилегија градова. Али, уз ове инвестиције које, подсетимо, нису из локалног буџета, требало би припремити програм свеобухватнијих мера популационе политике на локалном нивоу који би могао да смањи стопу природног прираштаја.
Демагошки је, бар док је деце мало, њихово пребојавање. Па је, тако, министарки Славици Ђукић Дејановић, вредан пажње податак да је у 2018. години рођено троје деце више него претходне године.
Шта ћемо са податком да је претходне, 2016. године рођено двоје деце више него 2017.?
Пребројавање рођене деце само по себи не служи ничему. Уместо тога неопходно је више инвестиција у селима, пољопривреду ставити у фокус економског развоја, а повећањем животног стандарда и брисањем разлика између града и села постојаће условима да млади макар у мањој мери одлазе из ове средине.
Д.Г.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.