Из села одлази доста младих, а спровођење у живот акционог плана који предвиђа да мештани села располажу и одлучују о утрошку наплаћеног пореза на имовину могло би да у селима унапреди квалитет живота и задржи оне који су намеравали да село напусте.
Село је све мање привлачно за живот, а посебно уколико нема инфраструктурних објеката и садржаја који би задовољили што више потреба мештана. Некада центри у којима се одлучивало о свему у селу, месне заједнице су данас, по поприлично оштром мишљењу појединих саговорника нашег портала, остале без бројних надлежности и претвориле се у курирску службу између грађана и локалне самоуправе.
О инвестицијама у селима одлучује се на општинском нивоу, а с обзиром да дуго година нису одржани избори за месне органе власти већ су од стране локалне самоуправе постављена (по партијској линији) привремена руководства, боље упућени су полагали наду да ће усвајањем акционог плана о учешћу грађана у одлучивању о буџетском финансирању нешто да се промени на боље.
Конкретно, акционим планом усвојеним прошле године предвиђено је да грађани одлучују о утрошку наплаћеног пореза на имовину у њиховом селу. То значи да би они, односно месне заједнице, располагале средствима које грађани уплате као порез на земљиште, куће и остале непокретности. На жалост, добро замишљена идеја остала је „мртво слово на папиру“.
– Многи послови су централизовани на нивоу општине. На пример, општина одлучује о комуналним услугама, путној инфраструктури, расвети. На нивоу општине се одлучује о овом областима које се и финансирају, али има примера када су мештани незадовољни како се то ради. На пример, када је у питању шљунчење пољских путева којима пољопривредници одлазе у своје њиве, за наше село се опредли извесна количина шљунка и путеви који се раде, али то није довољно. Због тога мешани негодују када се не пошљунче сви путеви – каже Славко Анџић, председник привременог орана у Дубљу.
Анџић жали што грађани нису у прилици да одлучују о инфраструктурним пројектима у својим селима и финансирању из пореских прихода. Сматра да би то био прави пут решавања проблема у селу јер би се новац уложио по одлуци већине грађана у пројекте за које је заинтересован највећи број мештана. Уместо тога, наводи он, из општине његово село није добило очекивана средства за изградњу капеле на гробљу иако је постојао пројекат. У међувремену је истекла важност пројекта, а градња није ни почела, док су из општине увек поручивали како „нема пара“.
Поред капеле, која би могла да се гради средствима које су на име пореза на имовину уплатили мештани Дубља, по мишљењу Анџића, требало би реновирати дом културе у селу.
– Пре четири године реконструисана је фасада на дому културе и изграђена отворена позорница, али ништа није рађено у унутрашњости дома. То би могао да буде пројекат који би се реализовао парама од пореза на имовину и тако би се Културно-уметничком друштву „Бисерница” омогућили бољи услови за рад. Можда би мештани имали још предлога и најбоље би било када би било више предлога, па да се онда село изјасни о приоритету – додаје Славко Анџић.
Сматрајући да би свима, па и локалној самоуправи требало да буде циљ да се у селу што боље живи и смање разлике између живота у граду и селу, управо би правичним инвестирањем пореског прихода, који се још увек слива у општинску касу, у селима могло много тога да се уради.
– Општина је финанисрала поједине врло значајне пројекте у Дубљу, као што је била изградња здравствене амбуланте. Међутим, средства од пореза на имовину требало би да буду издвојена из укупних средстава и да се тачно зна колико мештани уплате током године и са колико пара се располаже, па да у складу са тим и предложе пројекте – закључује Анџић.
Слободан Вуковић, председник привременог органа у Клењу страхује да још дуго неће заживети изјашњавање мештана села о финансирању инвестиција, као што се то годинама ради у шабачкој општини. Вуковић каже да општинска управа треба да буде иницијатор спровођења акционог плана који је усвојен у Скупштини општине, а грађанима омогућено да дају предлоге и изјасне се о најбољем који је у интересу целог села.
-Грађани и руководства месних заједница треба да буду консултовати пре усвајања буџета и треба тачно да се зна колико новца се наплати путем пореза на имовину у селу. Путем јавне расправе треба да се дође до приоритета који ће задовољити цело село, а у складу са новцем којим би се располагало. Ми смо пре две године урадили пројекат за капелу, али је нисмо саградили јер немамо својих пара, а из буџета нисмо добили. Већина мештана сматра да је неопходн да се капела зида јер више није примерено да се погребне поворке крећу кроз село. Сада је то и опасно јер је пут према Бадовинцима, поред којег се налази гробље веома прометан – додаје Вуковић.
Председник привременог органа у Узвећу Милић Станковић сматра да би се, када би заживело изјашњавање грађана и усмеравање новца од наплаћеног пореза на имовину у село, много помогло селима и унапредио квалитет живота на селу. Набраја како у Узвећу има више „горућих“ проблема који се годинама не решавају, а када би сами располагали новцем који су уплатили као порез до сада би поједине и решили „својим парама“.
– У селу је вода практично неисправна и бројни мештани иду у Ноћај по здраву пијаћу воду. Дом културе прокишњава, родитељи су децу до недавно одвозили у вртић у Глушце... – набраја Станковић, само највеће проблеме мештана Узвећа.
Свако село би убудуће требало да има „чисте рачуне” са локалном самоуправом, сматра Станковић, али нема добре воље да се то оствари.
– Пре свега, тај докуменат не садржи податке о броју пореских обвезника у Узвећу и износу који се током године уплати. То би требало да буде полазиште у његовој примени јер су мештани без ових података недовољно информисани и не знају о чему одлучују. Дакле, локална самоуправа треба да буде иницијатор, а претходно да на различите начине информише мештане о порезу на имовину – каже Станковић.
По свему судећи, касно је да се мештани укључе у предлагање пројеката за реализацију у наредној години.
– Последњих година буџет за наредну годину усваја се скоро у последњи час, крајем децембра, а пре тога нема јавне расправе. Ако би локална самоуправа заиста желела да селима уступи новац од пореза на имовину, онда би већ у септембру или октобру требало у селима организовати зборове грађана или расправу о проблемима у селу који би могли да се реше финансирањем из пореских прихода. Потом, као у неким другим општинама, треба организовати изјашњавање грађана путем референдума уколико има више предлога да би се изабрао један или два, зависи колико средстава ће бити на располагању – оцењује Станковић.
Општинска администрација би, сматра он, требало да организује и води цео поступак јер се подразумева да је интерес локалне самоуправе да се у селима што више проблема реши и мештани буду задовољни. Ово је неопходно, сматра он, зато што су месне заједнице у великој мери деградиране, за разлику од ранијег периода када се у селима водио веома активан друштвени живот, а грађани су имали шансу да се изјашњавају о најважнијим питањима живота и рада у селу.
У сваком селу мештани ће на питање „шта недостаје “ почети да набрајају шта би у селу требало урадити, првенствено имајући на уму млађе генерације јер би их, очекивано, управо то могло да задржи на селу. Идеје се, наравно, не своде на добре путеве и струју.
Али, савремени начин живота на селу не прате инвестиције које би задовољиле потребе мештана, уз најчешћи изговор локалне самоуправе како нема довољно новца. Селу су данас потребни тротоари, семафори на раскрсницама, уређене пијаце, вртићи, спортски терени, реновирани и опремљени домови културе…
Да ли новца заиста нема? Па, наравно да га има. Локална пореска администрација је ажурирала евиденцију пореских обвезника и сада годишње испоручи око 12 000 решења са обрачунатим порезом на имовину. Чињеница је да се не остварује учинак у наплати пореза, али можда би управо преношење овлашћења на мештане да располажу пореским динаром који су платили током године обезбедило бољу наплату и више новца, под условом да све остане и потроши се у селу.
Д. Грујић
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.