Богатић – име које би могло да буде синоним за богатство. На жалост, људи ће, као у шали али веома озбиљно прокоментарисати и као синоним за место „од којег је и Бог дигао руке“.
Сигурно је само да се број становника из године у годину смањује и да је, поред природног одлива и негативног природног прираштаја, трећи (не мање важан) узрок миграција из села намера да се реше егзистенцијални проблеми. У претходним наставцима овог серијала, уз помоћ званичних статистичких података, документовано је са више аспеката сиромашење села – људима.
Људи одлазе, а они који остају су све сиромашнији. Наиме, општина Богатић је је деценијама у трећој групи (коју чини укупно 47 општина) према степену развијености. Није познато колики је степен (не)развијености Богатића, али у овој групи су општине чији је степен развијеност у распону од 60% до 80%. Према доступним статистичким подацима, стопа ризика од сиромаштва у општини Богатић износи 42,3%, по чему је општина рангирана на 136 месту у Републици.
Сви раније анализирани чиниоци, а првенствено заостајање у области привредног развоја, тежак и неповољан положај пољопривреде и пољопривредника, уз слабу развијеност основних елемената инфраструктуре који би унапредили животни стандард (водовод и канализација) узроци су реалног сиромаштва које за последицу има констатно смањење броја становника.
У таквом амбијенту све је више и корисника новчане социјалне помоћи што је својеврстан апсурд ако се посматрају потенцијали којима општине располаже. Тако је у 2016. години, према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања новчану социјалну помоћ примало 497, у 2017. години 576, а прошле године 656 грађана општине Богатић.
С обзиром да је становништво све старије и у сталном расту број старачких домаћинстава, увећан је и број корисника основног и увећаног додатка за туђу негу и помоћ. Лане је 234 махом старих и болесних било на списку за ову накнаду.
Мала просечна зарада запослених (у 2018. години 38.712 динара), нерентабилност пољопривредне производње због које пољопривредна газдинства остварују скроман профит, незапосленост и у вези са тим недостатак инвестиција које би запослиле радну снагу, нису охрабрање младима да перспективу виде на селу.
– Последице су видљиве на сваком кораку. У селу је све мање младих људи, а највише старих. Чињеница је да села назадују и пошто се ништа не мења она изумиру. Не знам на шта ће све изаћи. У Метковићу је све мање људи, има доста старијих момака који се нису оженили и девојака које не могу да се удају. Некада у години имамо свега једну до две свадбе. У школи је мало ђака, па је настава комбинована. Људи умиру, а деца се не рађају. Парцела коју је месна заједница пре петнаестак година купила за гробље брзо се попуњава – каже Предраг Ћосић.
С.Г. – Д.Г.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.