Општина Богатић једина је општина у Мачванском округу која нема изграђену канализациону мрежу. Остале општине у Мачванском округу, према подацима Завода за статистику, на крају 2016. године, имају канализациону мрежу од 22 километра (Коцељева) о 115 километара (Љубовија). У Богатићу, међутим, канализацију граде пуне 22 године и из године у годину власт само обећава да ће је завршити . Без канализационе мреже нема инвестиција и нових радних места, слажу се и политичари и грађани.
Пројекат изградње канализационе мреже је актуелан од 1997. године, када је постављено првих 12,5 километара канализационих цеви. Онда је 2008. године настављена градња колектора и две релејне станице, а 2012. изграђена потисно-црпна станица. Четири године касније, у општинском буџету за канализациону мрежу издвојено је 12 милиона динара.
Буџетом за 2017. годину предвиђено је да се у наставак изградње канализације утроши 34 милиона (из кредита 28.647.000 и 5.335.000 из буџета). Међутим, утрошено је свега 18,4 милиона, од чега из кредита 17.790.000, а само 610.000 из буџетских прихода, иако је обећано расписивање нове јавне набавке (поред већ спроведене за опремање шахтова) како би се радови на колектору завршили.
Још једно олако дато обећање – у 2018. години. Општинској власти канализација није била ни на крај памети. Буџетом за ову годину планирано је улагање 24 милиона динара. Али, ребалансом буџета, у августу, општинско руководство је грађанима поручило да су паре потребније за друге трошкове. Према одлуци о ребалансу, усвојеној најпре на Општинском већу, а потом и на седници Скупштине општине, у канализацију је ове године „уложено” свега 156.000 динара (трошкови надзора).
Ова година је при крају и, опет, ништа ново – само обећања.
„…почиње ново раздобље у инфраструктурном развоју наше општине – наставак радова на изградњи секундарне канализационе мреже! Свесни смо итекако чињенице, да је то основни предуслов за привлачење инвестиција и могућност отварања нових радних места. Обезбедили смо својим залагањем и непоколебљивим ставом да се у буџет за наредну годину предвиди и позиција од 100.000.000,00 динара за наставак изградње канализационе мреже. Имамо чврста уверења од Владе Републике Србије, ресорних министарстава и Канцеларије за управљање јавним улагањем, да ће подржати наше активности и узети активно учешће у истим у виду финансијске помоћи, као подстрек за даљи рад на подизању Богатића на лествици развијених општина“ – најавили су из повереништва СНС пред усвајање овогодишњег локалног буџета.
22.фебруара ове године на сајту Општине Богатић објављен је јавни позив за радове на секундарној канализационој мрежи. С обзиром на чврсто обећање да ће у овој години радови бити настављено, доношење одлуке о обустави поступка јавне набавке (1. априла) неки су схватили као првоаприлску шалу.
Нажалост, није била шала, али су органи локалне самоуправе још једном показали неозбиљност и неодговорност, па ће наредна 2020. бити 23 година у којој грађани слушају само обећања. Наставак радова на канализационој мрежи је одложен за неко боље време, односно док се не обезбеди – новац.
Без канализације здравље људи је сваким даном све више угрожено. Док се у близини стамбених зграда често могу видети баре фекалија из изливених септичких јама, у ширем подручју стари бунари су претворени у септичке јаме.
– У Мачви су ретке прописне септичке јаме. Оне треба да буду двокоморне, бетонске, водопропусне. Оно што најчешће срећемо, то нису септичке јаме већ рупе са дном у шљунковитом слоју. Да не спомињем поново да се стари бунари претварају у септичке јаме или да се у циљу спречавања изливања јама побијају цеви кроз дно на већу дубину и тиме фекалијама загађује водоносни слој из којег се снабдевамо водом за пиће – подсећа Драган Исаиловић, стручњак за воде из ЈКП „Водовод“ из Шапца.
Септичке јаме су само један од узрока загађења пијаће воде. Ни према овом проблему локална власт не прилази одговорно. Приче о подстицају економског развоја, очувању здравља и животне средине и унапређењу квалитета живота нису у домету народних представника.
Много старијих суграђана, који су се пре 22 године радовали почетку изградње канализационе мреже нису доживели да цистерне са фекалијама више не виђају на улицама, у двориштима стамбених зграда и школа.
Млађе генерације знају оно у шта се заклиње и локална власт – да нема инвестиција без изграђене канализационе мреже. Многи сматрају да више немају шта да чекају на свом кућном прагу и у потрази за послом одлазе из села. Лане се одселило 400 људи (извор Витална статистика РЗС).
Д. Грујић
Насловна фотографија: Почетак изградње канализационе мреже 1997. Фото: Д.Г.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.