ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (40)
Пољопривреднице и њихова права не препознају закони, али се, на срећу, ова негативна слика лагано мења. Законом о финансијској подршци породици мајке на селу добиле су могућност да примају накнаду за време док су на породиљском одсуству. Иако су одредбе овог закона спорне за повереницу за заштиту равноправности због тога што је само за пољопривреднице одређено да морају да буду најмање две године осигуране да би примале ову накнаду, препознавање жена на селу у овом контексту је ипак значајан корак напред.
– Од рођења жене су биле дискриминисане јер оне нису, као друге жене, имале право на боловање, трудноћу, а тек о накнади за време одгајање детета нису могле ни да се сањају. Одувек су биле зависне, од родитеља, па онда од супруга. Нормално је да жена на селу ужива иста права као и свака друга запослена жена – сматра Р.Д.
Домаћица из околине Богатића прича како јој је комшиница једном рекла да нипошто не би волела да јој се ћерка уда за њеног сина.
– У вашој кући се баш много ради – навела је као разлог.
Бројне мајке имају сличне жеље – да им се ћерка не уда у сељачку кућу. Што због наведеног у претходној ситуацији, а више из личног искуства да „не преживљавају исту голготу као мајка“.
Овакво размишљање је утемељено у великом јазу у родној равноправности мушкараца и жена на селу. Жене обављају већину послова у пољопривредном домаћинству, али су веома ретко у улози носиоца газдинства. За свој рад на газдинству оне не примају плату, нису формално запослене иако раде од јутра до мрака – у кући и на имању. Жене су прве у домаћинству које се одричу свега у корист деце или супруга – од хране, гардеробе или било ког другог задовољства или најмање ситнице. У време највеће кризе и инфлације жене су, сматрају многи, сачувале породицу.
Економска зависност жена на селу је кључни фактор њиховог положаја. Признавањем права на накнаду за рођење детета учињен је тек први корак. Ова законска измена усвојена у оквиру пројекта популационе политике и држава више не би требало да игнорише очигледну неравноправност и дискиминацију жена на селу и присети их се само када треба да рађају децу.
У серијалу текстова у оквиру пројекта „Жене на селу – унапређење положаја путем медија“ индентификовали смо велики број фактора који одређују неповољан положај жена на селу. Представили смо вредне домаћице, предузетнице, писали о раду удружења жена, радницама које су биле жртве транзиције и приватизације, мајкама тешко болесне деце, хранитељкама…
Утисак је да су жене на селу, осим што су вредне и веома упорне и сналажљиве. Примери које смо представили потврђују и њихову посвећеност послу, породици, деци посебно, непрестаној бризи „за кућу“. У Мачви „за кућу“ значи за комплетно газдинство.
Иако неравноправна, жена је неуморни предводник, чувар породице, имања, васпитач…. и најмање времена има за себе.
Писали смо и о активизму жена на селу. Генерално, саговорнице су изнеле став да жене на селу треба да буду активно укључене у решавање локалних проблема и да би требало да утиче на побољшање стандарда живота и услова за живот на селу. Нажалост, мало је жена у органима месних заједница, и углавном су на маргини процеса одлучивања.
Д. Грујић
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.