ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (26)
– Када сам на питање матичара да се изјаснимо о презимену које ћемо убудуће користити одговорила да задржавам своје и додајем презиме мужа, настао је општи жамор међу гостима у сали за венчање. Ни у том, за нас свечаном тренутку, рођаци мог мужа нису могли да се суздрже. Иако сам се трудила да не обраћам претерано пажњу, већ да уживам у својој срећи, док сам у матичну књигу уписивала оба своја презимена чула сам најружније коментаре. Те како сам брука и срамота за њихову фамилију, зашто сам се уопште удавала кад се стидим њиховог презимена, све до прогнозе „неће она дуго остати“ – прича млада снаха, захтевајући да јој не објављујемо име.
У традицији мачванског краја je уобичајено да невеста на венчању „узима“ презиме супруга уместо свога. Исходиште ове праксе је у патријархалним односима у породици, чије нарушавање данас изазива осуду, као у искуству невесте са почетка приче. Подразумевало се да се невеста одрекне свог презимена и после закључења брака презива као супруг. Женска деца су васпитавана како је то нормално, а на другој страни, будући муж и његова породица најмање су очекивали овакав „проблем“.
– Када сам се ја удавала, пре тридесет година, тога није било. Али, то је било другачије време од садашњег. Мајка ми је причала како су у њено време и у време моје баке бракови унапред уговарани, без љубави, а тема презимена није уопште била актуелна међу породицама. Одувек је снаха узимала ново презиме. У новије време, међутим, често младе супруге имају два презимена, своје и мужевљево, што је, по мом мишљењу само последица помодарства. Не видим зашто би се одрицали традиције и сопственог идентитета – каже Р.Д. из једног мачванског села.
Ставови по овом „проблему“ се разликују од случаја до случаја. Свекрва „старијег кова“, осим што ће се позивати на традиционалне породичне односе и обичаје, успротивиће се снахи због задржавања презимена и са образложењем да „ако воли мога сина, онда треба да воли и његово презиме“.
Млађе свекрве, углавном „немају ништа против“, али, углавном, под утицајем свог супруга саветују деци „договорите се пре него што станете пред матичара“. То „договорите се“ често значи – против.
У разним приликама се препричавају догађаји са венчања када је млада изјавила да задржава своје презиме, иако је раније наговештавала другачије. Ипак, овакви примери су ретки, али су неоспорно „гром из ведра неба“ за младожењину фамилију и тема за оговарање по селу.
– Ако се заговара равноправност, као што се и приликом закључења брака младенци заклињу на обострану љубав и поштовање, онда је сасвим небитно како ће се снаха презивати. Важније би требало да буде да деца буду срећна, да се воле, да граде своју породицу, од тога шта је иза имена – сматра Н.О., чија снаха је задржала своје презиме.
М.М.