ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (22)
Женама на селу је запослење мање доступно него женама у граду. Највећи део њих је ангажован у својим домаћинствима, на кућним и пословима на њиви и око стоке. Оне које су се школовале у већини случајева запослење траже у граду. У селима у општини Богатић нема индустријских погона у којима би се запослиле, приватизацијом су угашене земљорадничке задруге, па су и могућности за запослење веома мале.
– Нереално је очекивати довођење инвеститора у село будући да нема инфраструктурних услова за то. Због тога је мало радних места у селима на којима жене могу да раде. Решење би могло да буде подстицање предузетништва и да више новца буде опредељено женама предузетницама за покретање и развијање бизниса. То не значи издвајање више новца, већ правичнију расподелу – каже Јулијана Товиловић, одборница у Скупштни општине Богатић.
Ови подстицаји би допринели да више младих остане на селу.
У Општем удружењу предузетника „Богатић“ истичу да су жене предузетнице равноправне са мушкарцима, власницима радњи. Први пут ове године из локалног буџета преко овог удружења предузетници су имали финансијску подршку у виду регресирања камате на краткорочни кредит.
Предузимљиве предузетнице углавном обављају делатности за које нису потребна значајнија финансијска средства. Прво кроз обуке Националне службе за запошљавање, а потом и преко програма ове службе за подстицај новом запошљавању, више младих жена је покренуло сопствени бизнис.
– Конкурисала сам и одобрена су ми средства за отварање фризерског салона. У Богатићу има доста фризера, али се ипак надам да ће моја радња опстати и дуже од годину дана колико сам по уговору са НСЗ у обавези да обављам делатност – наводи млада предузетница.
Удружење предузетника у наредној години планира нове подстицаје за отварање нових и подршку већ постојећим занатским радњама. Жене предузетнице, по традицији се налазе и међу награђенима на годишњој свечаности овог удружења, чиме се шаље јасна порука да за њих има места у приватном бизнису.
Међутим, још нема програма који би значајније подстакли запошљавање жена на селу у сфери предузетништва. Појединачни примери породичних газдинстава која прерађују сопствене производе и продају као зимницу, за сада само потврђују перспективу овакве делатности. Без финансијске подршке, међутим, тешко се опстаје што многе одваћа од отпочињања делатности.
Нажалост, локална самоуправа не нуди програме суфинансирања пластеничке производње или производњу органске хране што би на сеоским газдинствима могло да упосли већи број жена и омогући им излазак на тржиште здраве хране са препознатљивом робном марком.
Д.Г.
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.