ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (15)
Пре четири године је из Мачванске средње школе изашла са дипломом кувара, а ове године дипломирала на Високој хотелијерској школи и као менаџер гастрономије се вратила у „своју школу“ као – професор. Тек је напунила 22 године, а новим генерацијама средњошколаца, које се школују за кувара, сада преноси своје знање и искуства.
У летопису Мачванске средње школе име Милице Ђукић, ученице друге генерације смера кувара, остало је уписано међу именима најбољих ђака, који су се, осим одличним успехом истакли и представљајући школу на такмичењима и освајањем награда.
Милица се вратила у школу коју је похађала и у окриље своје породице у Дубљу. Повратку се највише обрадовала мајка Снежана којој је Миличин одлазак на студије у Београд био најтежи тренутак, без обзира што је тада подржавала ћерку, баш као и отац Миодраг и брат Милан.
– Имала сам жељу да студирам у Београду и било је логично да ћу отићи и уписати Високу хотелијерску школу. О повратку нисам размишљала, а ипак стицајем околности сам се вратила. Мада, морам признати, када сам понекад мислила о томе шта бих радила овде када би се вратила, прижељкивала сам да то буде у школи коју сам завршила. Била сам код куће дуже време због братове свадбе и поклопило се да је било слободно место у Мачванској средњој школи – објашњава Милица.
Она није изузетак у генерацијама младих школованих људи за које нема посла. Мада, у њеној професији, са вештинама и знањем се мало лакше долази до радничке књижице, али онда настају дилеме да ли млад образован човек може од своје плате да самостално живи и планира будућност. У Србији је то још увек тешко, због чега је многима по завршетку школовања родитељски дом оаза сигурности из које је једино могуће планирати „на дуже стазе“.
Тако и Милици. Самачку собу у Београду заменила је топлим домом у Дубљу.
– Све је у Београду лепо, у Дубљу нема много чега што у граду чини живот садржајнијим и богатијим. Све је тамо лепо, али код куће је лепше. У граду се брзо живи, гужве су, бука, на дохват руке је безброј привлачних догађаја, манифестација. У селу, опет, без обзира што може да недостаје оно што пружа град, има људи са којима се свакодневно дружим, са којима попијем кафу, са продавачицом у продавници се испричам. Овде млади људи немају где да раде и због запослења одлазе у град. Неће отићи само они који код куће имају сигурност па не морају да се одрекну слободе властитог дома да би живели у изнајмљеном стану – каже Милица.
Њена прича о гастрономији донекле има класичан почетак. Од малена је, каже, са мајком у кухињи нешто припремала. Сећа се како је као десетогодишња девојчица научила да прави колаче и припрема понеко јело, а кад је била у седмом и осмом разреду већ је самостално правила торте. Зато је школовање за кувара, после завршене основне, био једини пут којим је одлучила да крене. Посластичарство је „жица“ коју је код себе открила и озбиљно му се посветила. Њено име ћете лако пронаћи на интернету где су регистроване бројне медаље које је као успешан студент и члан Кулинарске асоцијације Србије освојила на такмичењима у земљи и иностранству.
– Ту сам се највише „пронашла“. У припремању колача и торти сам имала највише успеха. Кад правим колаче опуштена сам, а прија ми слобода у избору облика, укуса, декорације, могу да направим колач из своје маште који никога неће оставити равнодушним. Све колаче и торте које сам припремала на бројним такмичењима сам сама осмислила – прича Милица.
У Миличиној „књизи рецепата“ нису само „обични“, слатки колачи. – Колач не мора да буде сладак. Може да буде слатко-слани, слано-накисели – каже. Упрво је за необичан колач са љутом паприком и чоколадом освојила брозану медаљу, а прошле године на такмичењу у Македонији златну за торту од бундеве.
– Код нас се бела бундева углавном пече, а ја сам направила торту. Бундева се испече па се коре филују наизменично кремом од бундеве и ваниле – открива детаљ свог необичног рецепта.
Када са дневником у руци пролази ходницима школе коју је похађала присети се својих средњошколских дана. Уз подршку колега, професора који су и њој предавали, Милица се труди да младе колеге, ученике куварског смера, упути их у тајне гастрономије.
Д.Г.