ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (21)
Активизам жена на селу промовише се са циљем њиховог активнијег укључивања у друштвену заједницу, процесе одлучивања, управљања, ангажовања који за циљ имају побољшање услова живота и истовремено унапређење њиховог положаја.
Делом због слабог интересовања, делом због тога што су жене још увек највећи чувари патријархата, оне живе у сенци, углавном далеко од друштвених збивања.
Жена, за разлику од мушкарца, мора да образложи евентуалну своју ангажованост. За остале чланове породице, што оне неминовно прихватају, ангажовање у удружењима, органима месне заједнице, културно-уметничког друштва је „губљење времена”. „Боље ради нешто код куће, него да тамо дангубиш”, рећи ће јој у породици. У селу ће је оговарати „како се она тамо петља у све и свашта”, тврдиће за њу да „није лепо васпитана”. Већина ће такве ставове прихватити и понашати се у складу са њима. Прихватиће да је њихово „да раде у кући и ништа више од тога”.
Има, истина, мало, примера да се жене понашају супротно патријархалним нормама. Иако је оговарају, исмевају, често и понижавају, таква жена се не обазире на такве прозивке. За њу је „старо” време прошло, помислиће како и у граду жену попут ње гледају другачије, па зато не хају много на такве погледе.
Али, зато, жене које су свесно прихватиле да поред своје воље буду искључене из друштвених збивања, веома воде бригу о еманципацији својих ћерки. Оне ће се у том случају супротставити свекрву, свекрви, па и супругу, борећи се за равноправност детета. По принципу „кад ја нисам могла…”. Углавном ће данас мајке од малена спремати ћерке да, када оду од куће, то буде веће место и град и по могућству да не буде „сељачка кућа”.
На изборима странке на листама морају да имају трећину жена. Често то буде формалност. Нажалост у органима месних заједница, који су годинама привремени и чији се састав мења како се мењају односи у владајућој коалицији на општинском нивоу, жене се на прсте могу набројати.
Потребе за ангажовањем жена, посебно младих, образованих, предузимљивих, има више него раније. Јер, услови живота на селу драстично су се променили. Престале су да раде земљорадничке задруге, становништво је све сиромашније, уместо да се отварају нове – затварају се постојеће здравствене амбуланте, затворене су и сеоске библиотеке. На селу данас нема, као некада, толико шанси за запошљавање и предузетништво. Борци за равноправност жена смело ће коментарисати да би другачије било да су жене на селу имале „мало више власти”.
Можда још није касно. Има и позитивних примера. Данас у селима имате жена које обављају одговорне послове директорке у школи, управнице у пошти, директорке задруге, председнице школског одбора, шефице месне канцеларије, председнице Културно-уметничког друштва…
Петнаести октобар је установљен као Међународни дан жена на селу. Тог дана се, углавном манифестационо, подсећа на њихов велики допринос друштву, могућностима и жељама за унапређење живота на селу и положаја жена које на селу живе.
Између два октобра има доста времена да се нешто и конкретно учини.
М.М.