[bws_googleplusone]
ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (5)
Декларативно залагање за демографски опоравак држава је преточила у Закон о финансијској подршци породици са децом, али се, када је у питању породиљско одсуство ради неге детета, на томе и остало. Законска решења којима се влада хвалила првенствено тиме што су права проширена на већи број младих мајки, ипак ће, под притиском јавности морају да се мењају. Појединим мајкама, као предузетницама и онима које имају висока примања, права су умањена, док мајке које немају стално запослење правичну накнаду могу да очекују само ако су радиле 18 месеци пре породиљског одсуства. Жене на селу, власнице газдинстава и запослене у пољопривредним газдинствима су и по најновијем закону дискриминсане, пошто само за њих важи услов да буду осигуране две године уназад.
Младе мајке су разочарано дочекале почетак примене закона, од 1. јула, сумњајући у праве намере државе да подстакне рађање. Нови закон је представљен као значајна подршка демографској обнови, али су решења таква да пре осигуравају да у буџету остане више пара нето што ће утицати да се рађа више деце.
– Труднице које су биле запослене на привременим и повременим пословима, на пример, раније нису добијале никакву накнаду за време породиљског одсуства. Овај закон увео је и за њих право на накнаду, а оне које су радиле дуже од 18 месеци на таквим пословима имају иста права као и будуће маме које су у сталном радном односу. Међутим, оне које су радиле краће од тог периода, на пример месец-два, не добијају ни хиљаду динара месечно, што јесте деградирајуће. О томе смо разговарали на седници Савета, којом је председавала премијерка Ана Брнабић. Размишљамо да код првих измена и допуна закона уведемо доњи лимит накнаде за породиље, не могу сада да кажем колико би то новца било, јер треба видети колико буџет може да издржи. Али, колико год будемо имали пара, уложићемо у то – истакла је за „Политику“ Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику.
ПРВО САКУПИ 18 МЕСЕЦИ СТАЖА, ПА ПЛАНИРАЈ ДА РАЂАШ!
И док министарка ноншалантно објашњава и најављује „минималац“ за младе мајке ( при том са разлогом не наводи колико би износио јер кључеви касе са парама нису у њеним рукама), не одговора ни на питање ко је превидео грубе грешке, због којих нови закон (док се не промени) у највећем броју случајева неће стимулисати рађање.
Осим, као у случају Снежане Божић, која ће у 30. години живота, после шест година брака и исто толико година ишчекивања сталног запослења, родити прво дете. Она се удала после завршених студија на Економском факултету, али пошто ни она ни супруг нису имали стално запослење одлагали су проширење породице.
– Хтела сам да родим дете, али сам запослење ставила на прво место. То ми је било у глави, да будемо безбедни са сталним примањем, па онда да проширујемо породицу. Међутим, стално запослење нисам добила, али сам после шест година променила приоритете. Мени и супругу то су сада породица и дете. Имала сам срећу да је жена коју сам мењала продужила одсуство са посла до септембра, па тако имам пуних 18 месеци стажа и осигурања и примаћу целу накнаду за време породиљског одсуства – каже Снежана.
Али, многе младе мајке које одлазе на породиљско одсуство са мање од 18 месеци осигурања, нису задовољне као Снежана. Новински ступци су овог лета преплављени примерима младих мајки које ће месечно примати скромну накнаду од хиљаду динара зато што су уместо годину ипо радиле два-три месеца, а не читав период који се узима за обрачун накнаде.
– Да је држава имала искрену намеру, не би овако прописали. На овај начин се штеди у буџету, а не помаже заснивању породице као што је представљено. Ја сам очекивала, када је већ одлучено да и ми који немамо стални радни однос можемо да примамо накнаду, што је похвално, да ће то бити пристојан износ који ће помоћи у подизању детета. Сада, међутим, остаје да чекамо колико ће износи тај минималац о којем се прича – наводи млада трудница која у радној књижици има свега три месеца стажа на привременим пословима.
СЕЉАНКЕ ДИСКРИМИНСАНЕ – НИШТА НОВО
Накнаду после порођаја требало би да примају и жене ангажоване на селу – власнице газдинстава и оне које раде у пољопривредним домаћинствима. Ово право ће, међутим, искористити ретко која млада жена пошто је услов да буде осигурана (плаћени порези и доприноси) у последње две године.
Када су у питању власнице газдинства исплата накнаде за породиљско одсуство јасно је да су оне и власници имовине те да су по том основу и осигуране. Међутим, остале жене које живе и раде у домаћинству углавном су неосигуране пошто не поседују имовину, а домаћинства тешко успевају да измире и осигурање за носиоца домаћинства и из тог разлога не пријављују на осигурање остале чланове домаћинства.
Број жена на селу који ће испунити услове да примају накнаду за време породиљског одуства, по томе, биће веома мали. Према последњим подацима пописа пољопривреде из 2012. године, у општини Богатић 5214 жена је обављало пољопривредне послове у пољопривредним домаћинствима, а само је једна пријављена на осигурање као стални радник у домаћинству. Те године су 862 жене биле носиоци газдинства.
„Свежији“ подаци нису доступни, али је, претпостављамо, после увођења прописа да газдинство може да има само једног носиоца, статистичка слика још неповољнија.
Динар из државне касе намењен демографском опоравку, под оваквим условима женама на селу углавном остаје недоступан.
Д. Грујић
Насловна фотографија: Илустрација, детаљ уметничке слике Светлане Врачарић Ивантић „Ивана 2018“