Иван Лолић, професор књижевности, бивши директор Средње школе у Богатићу и истакнути књижевни стваралац преминуо је данас у 73. години живота након тешке болести.
Лолић је рођен 19. јануара 1945. године у Мачванском Причиновићу где је завршио основну школу. Потом је завршио Средњу економску школу у Шапцу и дипломирао на Филолошком факултету у Београду.
Од ране младости писао је и објављивао песме у бројним књижевним часописима. Прва збирка песама „Несаница због Љиљане“ штампана је 1969. године, а 2016. године друга под називом „Кроз детињство тече река“. Иванове песме су објављиванеу и у више збирки поезије.
Последња збирка „Песме“ изашла је недавно. Она је, по бројним оценама, врхунац Ивановог стваралаштва. Давно је сазрео као песник, а последњим песмама се потврдио као песник “метафизичког поимања света и времена”. Иако је експериментисао са новом формом стихова остао је исти велики песник, а ипак нови Иван Лолић.
Нажалост, као да је слутио скори крај, у својим последњим песмама се бавио метафизичким поимањем света и времена, преиспитивао је људску душу, спознају света и човека, питао се може ли човек бити бољи него што јесте… Јер смо само земља земљи и ништа више.
Земља земљи
земља земљи
место прави
вода води
ушће
ноћ се у дан
обмотава
пут се у пут
закопава
шта ћемо
стварно
шта ћемо
овде
Звезда пада
звезда пада
пољу изван града
воде муте
да ме ошамуте
птице беже
из земљине теже
месец вене
да ми памет скрене
јој умреће
дочекати неће
Помагао је младим песницима, а потписао се и као аутор неколико рецензије.
Ивана Лолића памте генерације ученика средње школе у Богатићу, којима је, од оснивања школе 1978. године предавао српски језик и књижевност. У једном периоду био је директор.
Волео је Мачву, Дрину, Саву. Слободно време проводио је на реци, посебно од када је пензионисан, све док се није разболео.
Иван Лолић је био човек благе нарави, људина са великом лирском душом. Брижан отац, супруг, истински пријатељ.
Иван Лолић ће бити сахрањен у уторак, 12. јуна на гробљу у Богатићу.
Д.Г.