Преминуо је Нинко Ковачевић, доајен позоришног аматеризма – саопштено је у АП „Јанко Веселиновић“, у којем је последњих четрдесет година одиграо бројне улоге.
У великом интервјуу за наш портал и лист „Ин Мачва“, прошле године, говорио је о својим глумачким почецима и позоришној имагинацији којој је посветио већи део свог живота.
– То је било 1978. године. Имао сам тридесет година, а око пет година “глумачког стажа” у драмској секцији у Белотићу. Тамо су били моји први глумачки кораци, са редитељима Миливојем Мартиновићем и Зораном Ђонлићем. Прве две три године са члановима секције је радио Мартин, а Зоран је преузео када је дошао из војске. Прва представа је била “Бубало”, а онда су се ређале “Жедан извор”, “Мећава”, “Небески одред”. 1981. смо са “Сумњивим лицем” победили на фестивалу у Малом Црнићу. У Аматерском позоришту “Јанко Веселиновић” први пут сам играо у представи “Ветар над Србијом” 1978. године. “Ускочио” сам уместо неког глумца, не сећам се кога. И тако је кренуло и траје до данас. Укупно 43 године на сцени. Занимљиво је да нисам пропустио ни једну сезону, ако изузмемо 1999. годину. Пера Лазић је режирао “Сумњиво лице” и таман је требало да буде премијера, почело је бомбардовање – рекао је у интервјују за „Мачва Прес“ прошле године.
„На даскама које живот значе“ за 45 године остварио је небројене улоге. Његов таленат био је надахнуће млађим генерацијама позоришних заљубљеника којима је несебично помагао. Био је им узор у сваком погледу, као глумац и као човек.
Добитник је великог броја признања за глумачка остварења, а као најзначајније издвојио је награду за главну мушку улогу (Василије) у „Урнебесној трагедији“ на Републичком фестивалу драмских аматера Србије 1991. године.
Одлазак Нинка Ковачевића је велик и ненадокнадив губитак за позоришни аматеризам Богатића и Србије.
Д.Г.
Фотографије у галерији: Архива АП „Јанко Веселиновић, Пагец, Милинко Илић, Мачва Пресс