ПИШЕ: Марко Марковић, протонамесник
Христос Васкрсе! Још једном нам је дато да доживимо овај Празник над празницима и ово Славље над слављима! Још једном нам се даје да у себе примимо Радост којој нема равне на овој земљи, да примимо Светлост која се ни са чим не може упоредити!
„Никада ни један човек није говорио као Овај Човек“(Јн. 14,18).
По речима апостола Јована и писца четвртог јеванђеља, ово су изговорили војници који који су били задужени да ухвате Христа по налогу фарисеја и првосвештеника. Сами апостоли који су били најближи сведоци Христових чуда, управо су проповеђу о Васкрсењу као највећем чуду, кренули из Јерусалима у свет. То је за тадашњи свет била нечувена и апсурдна проповед. Тај свет је некако још и могао да, на једвите јаде, преко воље, поверује у бесмртност душе, али за њега је васкрсење тела представљало потпуну бесмислицу. Када је Св. Апостол Павле о томе говорио у Атини, у самом средишту тадашње јелинске мудрости и просвећености, философи који су га слушали и исмевали рекли су му: „Добро, о томе ћемо слушати сутра“ (Дел. Ап. 17,32).
И данас, две хиљаде година после оснивања Хришћанства, тешко је и готово немогуће да човек прихвати ту проповед, да схвати да управо на тој проповеди стоји односно да без ње пада Хришћанство.
Св. Апостол Павле говори: „ Ако не Васкрсе Христос, узалуд је вера наша“ (1.Кор. 15,17). Ако одузмемо Хришћанству Васкрс,остаће то само нека успомена на једног необичног Учитеља, а Његове речи о смирењу и љубави биће само историја и још један трагичан покушај да се људи измире и да живе у слози. И ако и сами у себи верујемо само површно, односно ако се све своди на лепе обичаје и добра дела, лишени смо коначне и потпуне радости у коју смо сви позвани. У свакодневном животу Хришћанства и Хришћана у нашем времену, готово да нема места за ову и овакву веру да је Васкрсење Христово, срце и срж.
Међутим, Васкрсење Христово је највећи догађај у историји.
По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија. Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Црква Христово Васкрсење празнује од тренутка Његовог силаска у ад и због тога се управо тај догађај и слика на Православним иконама. Због Онога Који нас је створио по Свом лику и Који нас је заволео и жели да буде са нама у заједници Црква поје „Христос Васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова!“
„После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског.
После Великог Петка грануо је Васкрс.
Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао.
Осуђени Христос јавио се као Судија света.
Избијено и убијено тело Његово оживело је.
Попљувано лице засветлило се као сунце.
Место трнова венца – круна Цара над царевима.
Место осамљености – војске су га анђелске окружиле.
Место десетак разбеглих ученика – пола милијарде следбеника славе га данас.
Место тесног гроба – стотине хиљада посвећених му храмова по свој земној планети“.
Владика Николај